Download 07-akustika 2__ARHITEKTONSKA FIZIKA_predavanje_Arhitektonski fakultet u Beogradu PDF

Title07-akustika 2__ARHITEKTONSKA FIZIKA_predavanje_Arhitektonski fakultet u Beogradu
File Size559.3 KB
Total Pages8
Document Text Contents
Page 1

1

AKUSTIKA U ARHITEKTURI - 2 čas

ZVUČNA ZAŠTITA U
ZGRADAMA

Evolucija živog sveta išla je tokovima koji nisu stvorili
zaštitna sredstva čulu sluha protiv neželjenih pobuda,
kao što to imaju ostala čula.

Postoje samo dva načina da se čovek zaštiti od
neželjenih zvučnih pobuda:

hpravilima ponašanja
to je zakonska regulativa kojom se sankcioniše
stvaranje zvukova za koje se može očekivati da će
biti štetni po ljude iz okoline

hmerama građevinske akustike
to su fizičke prepreke kojim se zvučna energija u
relevantnim prostorima svodi u zahtevane gabarite

Pojavni oblici zvuka u zgradama -
vazdušni i strukturni zvuk

IZVOR
ZVUKA

VAZDUŠNI ZVUK

STRUKTURNI ZVUK

p

po

t

Pojava zvuka u vazduhu podrazumeva varijacije
lokalnog pritiska.

Kvantifikovanje zvuka u vazduhu

Promene se dešavaju oko vrednosti stacionarnog
pritiska (atmosferski pritisak 100.000 Pa)

Nivo zvuka je, po definiciji:
2

1log20
p
p

][log20 dB
p
p

L eff
o

Decibel je definisan kao relativna mera. Odnos dva
pritiska u decibelima je:

Referentna vrednost po je definisana standardom:

po = 2·10-5 Pa

Nivo zvuka
nivo zvuka

120 dB

110 dB

100 dB

90 dB

80 dB

70 dB

60 dB

50 dB

40 dB

30 dB

20 dB

10 dB

0 dB2 10-5 Pa

0,1 Pa

1 Pa

10 Pa

zvucni pritisak

Page 2

2

Oblici uticaja zvuka na čoveka

spoljašnje
uvo centri u mozgu

fiziološki uticaj
(>90 dB)

unutrašnje
uvo

srednje
uvo

psihološki uticaj
(svaki nezeljeni zvuk)

mehanicki uticaj
(>140 dB)

Sa aspekta prakse u građevinskoj akustici psihološki
uticaj je centralna tema, jer diktira najstrožije
kriterijume.

spoljašnje
uvo centri u mozgu

fiziološki uticaj
(>90 dB)

unutrašnje
uvo

srednje
uvo

psihološki uticaj
(svaki nezeljeni zvuk)

mehanicki uticaj
(>140 dB)

Zvuk može biti štetan i pri veoma niskim nivoima ako
izaziva ometanje, skretanje pažnje, ili ako iritira.

Po međunarodno usvojenoj definiciji, buka je svaki
neželjeni zvuk.

spoljašnje
uvo centri u mozgu

fiziološki uticaj
(>90 dB)

unutrašnje
uvo

srednje
uvo

psihološki uticaj
(svaki nezeljeni zvuk)

mehanicki uticaj
(>140 dB)

Status zvuka koji dobija oznaku "buka" ne zavisi od
vrednosti njegovog nivoa, nego od činjenice da li neko
na njega negativno reaguje.

To je tema koja se naziva "akustička dilema"

nivo zvuka (dBA)
0

100

usvojena vrednost
maksimalno dozvoljenog
nivoa buke

Osnovno pitanje je: koliki je zvuka prihvatljivo, a da ne
uznemirava?

Ljudske aktivnosti (stanovanje, rad, praćenje zvučnih
pojava) diktiraju uslove koje treba zadovoljiti.

U delovima objekata gde nema dužeg boravka ljudi, ili
uopšte nije predviđen pristup ljudima, akustički kvalitet
se ne postavlja kao tema.

Zbog toga je u građevinskoj akustici uveden pojam

BORAVIŠNA PROSTORIJA

Pojam boravišne prostorije u zgradi označava prostor
gde je predviđeno duže zadržavanje ljudi ili obavljanje
nekih aktivnosti.

Za boravišne prostorije standardom
JUS U.J6.201 utvrđeni su akustički kriterijumi koji
moraju biti zadovoljeni.

U stambenim objektima boravišne prostorije su sobe
stana.
U poslovnim objektima boravišne prostorije su
kancelarije.

Sve druge prostorije u objektima:
• pomoćne prostorije,
• sanitarni čvorovi,
• komunikacije i slično

nisu obuhvaćene akustičkim kriterijumima.

Page 3

3

Zvučna zaštita jedne zgrade počiva na dva elementa:

• utvrđivanju šta su boravišne prostorije (predmet
zaštite)

• merama zvučne izolacije koje će obezbediti
zadovoljenje kriterijuma u boravišnim prostorijama
(sredstva zaštite)

Osnovni način za zaustavljanje zvuka je
diskontinuitet sredine na putu njegovog prostiranja.

Na diskontinuitetima dolazi do refleksije zvučnog
talasa, to jest do promene smera njegovog kretanja.

Samo potpuno sagledavanje kuda sve zvuk prolazi
omogućava adekvatne intervencije u domenu
zvučne zaštite.

Kako zaustaviti zvuk u zgradi?

c1

upadni talas

reflektovani talas

x0

c2

Diskontinuitet se kvantifikuje fizičkim osobinama
materijala medija:

• gustina materijala (kg/m3)
• brzina prostiranja zvuka c (m/s)

Proizvod c se naziva impedansa sredine.

• pregradne konstrukcije (diskontinuitet vazduh-
materijal pregrade)

• slojevi u pregradama (višeslojne pregrade)

• različiti materijali u konstrukciji

U zgradama se diskontinuiteti na putu prostranja
zvuka javljaju kao:

Osnovni oblici pregrada kao diskontinuiteta su:
• zidovi
• tavanice
• prozori i vrata

Diskontinuiteti u konstrukcijama su:
• dilatacije
• fuge
• promene vrste materijala

Osnovni pojmovi koji definišu zvučnu izolaciju

izolovanost

izolaciona moc

zvucni izvor

L1 L2

Page 4

4

Osnovi korak u rešavanju zvučne izolacije je
utvrđivanje puteva kojim zvučna energija prolazi.

Samo potpuno sagledavanje kuda sve zvuk prolazi
omogućava adekvatne intervencije u meri koja je
potrebna.

Rešavanje zvučne izolacije

Zvuk između prostorija može prolaziti kroz
• pregrade
• otvore
• instalacije.

Šema osnovnih puteva prolaska zvuka između dve
prostorije

Ilustracija mogućih
puteva prolaska

zvuka kroz strukturu
zgrade

Putevi prolaska zvuka kroz vrata ili prozor

Osnovni oblici pregrada kao diskontinuiteta su:
• zidovi
• tavanice
• prozori i vrata

Diskontinuiteti u konstrukcijama su:
• dilatacije
• fuge
• promene vrste materijala

Dvostruke pregrade kao povećavanje diskontinuiteta

Page 5

5

22,5

2x1,25 cm
gips

2x1,25 cm
gips

min. vuna
5 cm

1,25 cm
gips

min. vuna
5 cm

Šematski prikaz principa ″soba u sobi″ kao
maksimum diskontinuiteta

tavanica

trajnoelasticni materijal

zid od opeke
obloga stuba zidna obloga

plafonska obloga

kutijasti profil

gipsane ploce 3 x 12,5 mm

tvrdo presovana
mineralna vuna 10 cm

tavanica

gumeni oslonac

celicni tipl

celicni ploca 3-4 mm

Izolaciona svojstva pregrada

Šematski prikaz podele zvučne energije pri prolasku
kroz masivnu pregradu

Pa Pa tr

Pa ref

disipacija

širenje

Page 6

6

Koeficijent transmisije:
a

atr
P

P

Pa Pa tr

Pa ref

disipacija

širenje

Izolaciona moć pregrade: dBR
1

log10

Zakon mase

Izolaciona moć jednostruke nasivne pregrade:

ms – površinska masa pregrade (kg/m2).

c
m

R s
2

log20























100 200 400 800 1600 3150
20

30

40

50

60

70

Iz
ol

ac
io

na
m

oc
R

, d
B



frekvencija, f, Hz

Grafička predstava zakona mase Izolaciona moć pregrade od armiranog betona






















100 200 400 800 1600 3150
20

30

40

50

60

70

80

20 cm
15 cm

10 cm

Iz
ol

ac
io

na
m

oc
R

, d
B



frekvencija, f, Hz

To se postiže uvodeći pojam standardne krive koja
služi za poređenje sa krivom izolacione moći
pregrade.

Izražavanje izolacione moći jednim brojem

U praksi je pogodno da se umesto krive izolacione
moći koristi pojednostavljen pokazatelj koji se
izražava jednim brojem.

Standardna kriva























100 200 400 800 1600 3150
20

30

40

50

60

70

80

Iz
ol

ac
io

na
m

oc
R

, d
B



frekvencija, f, Hz

Page 7

7























100 200 400 800 1600 3150
10

20

30

40

50

60

70
Iz

ol
ac

io
na

m
oc

R
, d

B


frekvencija, f, Hz

Zaptivanje otvora

trajno elasti~ni kit

cev
rozeta
trajno elasti~ni kit

mineralna vuna

rozeta od L profila

zid kanala

mineralna vuna

trajnoelasticni kit

Svi otvori na pregradama predstavljaju puteve prolaska
zvuka.

Similer Documents