Download ABC socijalizma.pdf PDF

TitleABC socijalizma.pdf
File Size3.5 MB
Total Pages536
Document Text Contents
Page 268

264

pokušava da se izbori za konkurentski prostor unutar njega. „Živimo u

tržišnoj ekonomiji“, nedavno je izjavio njegov predsednik, dodajući, „i to

ne možemo promeniti“.

U rvanju sa dilemom konkurentski uspeh versus klasna formacija, mora

biti jasna jedna poenta: pokušaj usvajanja politika koje „ravnaju teren“ je

pogrešan pristup. Potrebno je promeniti pravila igre, tako da mera uspeha

ne bude „konkurentnost“ koja podriva solidarne i egalitarne vrednosti.

Promeniti pravila igre znači ograničiti disciplinujuću moć konkurencije –

ograničavanje, a ne proširenje slobodne trgovine, i sužavanje mogućnosti

kapitala da uklanja produktivna preduzeća iz zajednica koje ih obogaću-

ju. To takođe podrazumeva davanje veće težine razvoju orijentisanom ka

unutra i uvođenju znatnog stepena ekonomskog planiranja.

Kretanje u tom pravcu, a ne u okviru postojećih pravila kapitalizma, zah-

teva pomeranje borbe na teren države – ne samo borbu protiv države, već

i borbu unutar države u cilju transformacije države.

Ovo nas vraća natrag na pitanje moći delovanja. Ako ključ za participa-

tivnu ekonomiju leži u sposobnosti da se promene pravila igre i transfor-

miše država, onda se ocena radničkih samoupravnih preduzeća i koope-

rativa ne može zasnivati na tome da li je ovo ili ono preduzeće ekonom-

ski uspešno, već da li ona doprinose izgradnji radničke klase sa vizijom,

uverenjem, klasnim senzibilitetom, pameću i institucionalnom snagom za

demokratizaciju ekonomije.

Page 269

265

Politizacija

Dakle, kako bi izgledala politizacija radničkih samoupravnih preduzeća,

kooperativa i sličnih oblika participativne demokratije? Šta bi priznava-

nje potrebe da se suoče sa državom i izgrade klasni kapaciteti značilo za

njihovo svakodnevno funkcionisanje? Kako bi se ova šira uloga menjala

sa promenom faze borbe? I ako politizacija treba biti opšta i održiva, ne

znači li to da ona zahteva kao dopunu tih, pre svega, ekonomskih institu-

cija, specifično političku instituciju – partiju (ili partije)?

Razmotrimo potrošačke i kreditne kooperative. One su u prošlosti često

imale bliske veze sa socijalističkim pokretima i kako je leva politika slabi-

la, tako je slabila i politička priroda pokreta kooperativa.

Re-politizacija kooperativa bi značila ponovno pridruživanje socijalistič-

kom pokretu: one bi ponovo postale aktivne u socijalistički orijentisa-

nim kampanjama, integrišući socijalističku edukaciju u svoje kontakte sa

članovima i zajednicom, proširujući svoje objekte u kulturne i političke

prostore (kafe klubovi, knjižare, pabovi, mesta za javne tribine).

Posebno je zanimljiv predlog, koji svoje korene ima u nekim praksama

iz prošlosti, da kooperative izdvoje deo od svoje prodaje za finansiranje

sindikata, zajednice i socijalističkih organizacija. Kupovina u kooperati-

vama bi tada bila više od pûkog izraza potrošačkih preferencija. Ona bi

bila signal posvećenosti većem političkom projektu.

Similer Documents