Download Ante Tomić - Građanin pokorni PDF

TitleAnte Tomić - Građanin pokorni
File Size428.0 KB
Total Pages67
Document Text Contents
Page 33

"Vjera u Boga i hrvatska droga!"
I opet njizi dva udri usmij. Dobro ji napo puta nismo izbacili.
četvorka u Dicmu šijo na prozor, samo mu noge ostale u autu, pa sve do Splita mava hrvackon
zastavon. A zastava, ja ne znan dasan u životu toliku vidio, svako malo nami pokrije šoferšajbu.
Kod Klisa umal u provaliju nismo odletili.
Došli mi u Split. Skoro zakasnili na veličanstveni skup, jerbo je Robi najprije promašio ulaz u grad,
pa dok smo parkirali, već bilo podne i kvarat kad smo došli na rivu.
Karlo i Brzi otišli na ćevape i taj dan više ji nismo vidili. Stojimo mi na rivi, a četvorka se okriće
pun sebe i svako malo podiže kajiš ki da mu gaće spadaju.
"Budite vi ovde", reče, "a ja se iden sekund javit Rojsu."
"čekaj, iden ija stebon", govorin ja. "Baš bi volijo upoznat čovika."
"Nemoj, stani ovde", kaže četvorka. "Drugi put ćute upoznat šnjin."
Ode on, a ja ostade ki posran. Neću mu to lako zaboravit. Kad se posli nekoliko minuta vratijo ljut
jerbo mu nisu dopustili da govori na veličanstvenon skupu, baš mi ga nimalo nije bilo ža.
"Eno Tompsona!" vikne Robi.
"Di!?"
"Tamo, ispod one palme!"
"Krvi mi, Tompson! Tompsone! O, Tompsone!" zovne ga Nikica koliko ga grlo nosi pa raširi ruke i
zapiva "Jasenovac i Gradiška stara, to je kuća Maksovi..."
A Tompson se zbog nečega zacrveni ki rak i uteče od nas. Uto počme veličanstveni skup. Ljudi
govore, koji napamet, koji s papira, ali dojednom to klizi ki pjesmica. Vidi se šta je inteligencija.
"A je i unas ima učeni ljudi", govorin ja Nikici.
"Ih!" kaže Nikica.
Jedino četvorki nešta nije pravo. Stoji on i skoro ni ne aplauzira, gleda pridase i muči. Samo se u
jednom trnu prenijo pa gleda nekog čovika šta je sta sa strane.
"Ma, gledaj ti njega", govori četvorka. "Gledaj ga, mo-lin te Bogon, u čemu je on doša na
veličanstveni skup."
"Koga?"
"Onoga tamo kod onoga kafića, šta se obuka u plavu vindjaknu, bile gaće i crvene postole."
"Pa nisu baš crvene. Više su, onako, smećkaste."
"A i gaće mu nisu skroz bile, nego ki malo bacaju na..."
"Gledaj ti njega, mater mu četničku jeben", neda se četvorka, a glas mu se trese kako se naljutijo.
"Provokator! On će meni obučen u jugoslavensku zastavu doć na veličanstveni skup potpore
generalu Gotovini. Odo muse ja malo krvi napit..."
Ni njega taj dan više nismo vidili. Za pravo reć, još uvik ga nismo vidlili. Jedino šta smo iz novina
saznali da je protiv njega podignuta kaznena prijava jerbo je napa policajca u civilu.
Završijo skup i ja i Nikica ponovno u auto. Nijedan ništa ne govori još pod dojmon od
veličanstvenog skupa. Tek iza Klisa javi se on prvi...
"Nišan broja, ali moglo je bit oko dvista iljada ljudi."
"Bilo je, ja mislin, i jače otoga."
"Nemoj, nije", kaže Nikica, "ti si subjektivan."
"A šta misliš", govorin ja, "da je bilo sad sve nas koliko nas ima u aute pa pravo u Brisel, a?"
"Karli Delpont?"
"E."
"Na vrata da joj dođemo?"
"E. Da vidi koliko nas ima. Da mi nismo šaka jada ki šta ona misli."
"I da mi znademo bit i gori nega šta jesmo", istakne Nikica.
"Baš tako."
"To bi bilo super."
Vozimo se mi tako nazad u selo, uto i kiša lagano počela padat.
"Nego, Ante", upita mene unika doba Nikica, "di je tačno Brisel?"
"Kako di je? Pa u Švicarskoj."

Similer Documents