Download dekolonizacija afrike PDF

Titledekolonizacija afrike
File Size72.1 KB
Total Pages8
Document Text Contents
Page 3

Dekolonizacija poslijeratnog doba može se definirati više kao sustav reformi koje su

provodile vlade kolonijalnih zemalja. To su bile u prvom planu gospodarske i društvene

reforme, a kasnije i administrativne i ustavne, koje su predviđale u jednom duljem razdoblju

moguć, ali ne i automatski pristup samoupravi, uvijek u perspektivi održavanja povlaštenih

veza metropole s kolonijama. Dekolonizacija se u ovom razdoblju može točnije definirati kao

sustav reformi, a ne planiranja kako predati vlast novim nacionalnim elitama u kolonijama.

Države koje su imale svoje kolonije u Africi bile su Velika Britanija, Portugal, Francuska i

Belgija. Prve u dekolonizaciji bile su naprednije Velika Britanija, sa svojom ukorijenjenom

liberalnom tradicijom, te Francuska. Za razliku od njih Portugal nije bio spreman na

dekolonizaciju, što je samo dokazivalo njegovu političku, društvenu i gospodarsku zaostalost.



Velika Britanija početkom pedesetih godina kreće s politikom dekolonizacije. Ona se

različito provodila, a to je ovisilo o njenim kolonijama koje su bile različite. Njen kolonijalni

sustav čine su: Gana, Kenija, Nigerija, Uganda, Njasa, Sjeverna i Južna Rodezija, Nyassaland

(Malavi)... Najveći problem predstavljale su britanske kolonije u istočnoj i južnoj Africi,

posebno Kenija i Rodezija. Lokalni i regionalni oblik dekolonizacije podržavale su

tradicionalne lokalne skupine, a protivili su mu se nacionalisti. Britanci su željeli primijeniti

politiku koju su provodili prije i za vrijeme Drugog svjetskog rata, no prijelaz iz ekonomskih

u institucionalne reforme nije im puno pomogao, već su se samo povećale težnje za

samostalnošću. Opći raspad britanskog kolonijalong sustava počeo je 1957., nakon što je

Zlatna Obala postala nezavisna država Gana. Njeno stanovništvo bilo je prvo crno afričko

stanovništvo koje se oslobodilo kolonijalne vlasti i steklo punu nezavisnost od kolonijalne

sile. Zemlju je prema nezavisnosti vodio Kwame Nkrumah, predsjednik stranke narodne

konvencije, koji je htio ostvariti široku nacionalnu potporu koja bi mu omogućila da

promijeni ekonomiju i društvo. Želio je promjeniti društvo kako bi uveo nove društvene

slojeve: građanstvo s gospodarskim sredstvima i sposobnostima. No njegova politika susrela

se s nesposobnošću vodstva da izmijeni konvenciju i društvo. Bitka između starih i novih

klasa uzrokovala je 1966. novi državni udar, koji uspostavlja stari neokolonijalni poredak pa

Gana postaje simbol nepotpune dekolonizacije. Nkrumahova politika pan-afričkog

socijalizma imala je pogubne posljedice po gospodarstvo; zemlja je nagomilala veliki vanjski

3

http://hr.wikipedia.org/wiki/Belgija
http://hr.wikipedia.org/wiki/Francuska
http://hr.wikipedia.org/wiki/Portugal

Page 4

http://hr.wikipedia.org/wiki/1963
http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Neovisnost&action=edit&redlink=1
http://hr.wikipedia.org/wiki/Kenija
http://hr.wikipedia.org/wiki/Jerry_Rawlings
http://hr.wikipedia.org/wiki/1981
http://hr.wikipedia.org/wiki/1966

Page 5

http://hr.wikipedia.org/wiki/1956
http://hr.wikipedia.org/wiki/20._o%C5%BEujka
http://hr.wikipedia.org/wiki/20._o%C5%BEujka
http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tahar_Ben_Ammar&action=edit&redlink=1
http://hr.wikipedia.org/wiki/1955
http://hr.wikipedia.org/wiki/3._lipnja
http://hr.wikipedia.org/wiki/31._srpnja
http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pierre_Mend%C3%A8s_France&action=edit&redlink=1
http://hr.wikipedia.org/wiki/1954

Similer Documents