Download Elizabeta-Hjuston-ROMANTIČNO-VEČE-pdf.pdf PDF

TitleElizabeta-Hjuston-ROMANTIČNO-VEČE-pdf.pdf
File Size319.0 KB
Total Pages52
Document Text Contents
Page 1

Romantično veče
Elizabeta Hjuston

Page 2

2

1.

„Reci Krafordu da ću stići oko pet. nadam se da će moći toliko da čeka“, rekla je Šeron Filips
u telefonsku slušalicu, a onda je sačekala nekoliko trenutaka da čuje odgovor. Pošto je
saslušala riječi svog sagovornika, klimnula je glavom. „U redu“, završila je razgovor i
zamišljeno spustila slušalicu.
Pozvali su je na sastanak da bi joj saopštili posljednju volju njenog oca, koji je nedavno umro.
Pošto je otac zabranio sve suvišne ceremonije prilikom sahrane, na Šeron je još uvijek
njegova smrt djelovala kao nešto nestvarno. Nije joj se ni pružila prilika da se oprosti od oca.
Telefon na njenom stolu ponovo je zazvonio. Bila je to interna linija.
„Hoćeš li da večeramo zajedno?“, obratio joj se Pit Simonds.
„Ne mogu, Piter. Čarli Kraford mi je zakazao sastanak u vezi sa očevim testamentom. Bio je
prilično tajanstven i rekao je da će mi sve ispričati kada doñem. Ništa nije htio da mi kaže
preko telefona.“
Šeron je već neko vrijeme izlazila sa svojim kolegom, Pitom, koji je, kao i ona, bio javni
tužilac u Filadelfiji.
„Možda ti je tata ostavio zlatni rudnik u Južnoj Americi“, našalio se Pit.
Šeron se nasmija.
„Kada bi to bilo tako jednostavno! Uvjerena sam da se radi o ranču, ali još uvijek nemam
pojma šta ću učiniti sa njim.“
„Već ćeš nešto smisliti. Možda je prodaja najbolje rješenje“, zadovoljno je odgovorio Pit.
Nije mu odgovorila.
„Kako napreduje ono suñenje? Da li i dalje misliš da nemaš šansi?“ nastavio je Pit.
Uzdahnula je. „Nema nikakvih šansi. Mada, tek prekosutra treba da se podigne optužnica, čini
mi se da je već sada sve gotovo. Čini mi se da stvar od smog početka nije voñena kako treba.“
„Ne smiješ tako da govoriš, Šeron. Niko tebe neće kriviti, ako taj momak ne dospije u
zatvor.“
„Znam to i sama, ali mi to saznanje ne donosi nikakvo olakšanje. Od početka mi sve liči na
noćnu moru. Imam samo leš, bez svjedoka i osumnjičenog koji ima sjajne karakteristike.
Zašto meni uvijek dolaze takvi slučajevi?“
„Zato što sjajno obavljaš svoj posao. Ipak, sada nećemo o tome. Ponuda od mog oca da radiš
za njega i dalje stoji. Samo treba da se izjasniš.“
„To je zaista veliko iskušenje za mene. Sada moram da krenem, Piter. Zvoni mi drugi
telefon“, uzdahnula je nevoljno.
„U redu. Javiću ti se večeras.“
Pošto je obavila još jedan telefonski razgovor, Šeron se ponovo posvetila najnovijem slučaju.
Imala je utisak da joj tih dana ništa nije polazilo za rukom. Dok je razgledala dokumenta,
misli su joj neprekidno bile ispunjene sjećanjima na oca. Njeni roditelji su se razveli kada je
Šeron imala dvanaest godina. Otac joj se preselio u Kaliforniju i tamo kupio kuću i ranč. Šest
godina kasnije, ponovo se oženio. Kada je njegova žena umrla, ostao je da živi na ranču.
Njegov posinak je bio predradnik i pomagao mu je u voñenju poslova.
Šeron je redovno viñala oca prilikom njegovih dolazaka u Filadelfiju, ali u Kaliforniju nije
odlazila od onog ljeta kada je završila srednju školu.
Deset godina, pomislila je. Za to vrijeme je završila studije, dobila posao i započela uspješnu
karijeru. Ipak, svaki put kad bi pomislila na Kaliforniju, činilo joj se da je i dalje imala
devetnaest godina.
U pet sati je krenula na sastanak sa Krafordom. Uzeo je torbu za spise i uputila se prema
kvartu u kojem se nalazila njegova kancelarija, uživajući u prijatnom proljetnom popodnevu.
„Zdravo, Čarli!“ pozdravila ga je, umorno sjedajući u udobnu fotelju.
„Loš dan?“ upitno ju je pogledao.

Page 26

26

Tejlor ju je posmatrao. Bila je tako nježna i privlačna u polutami sobe, obasjana mjesečinom.
Želio ju je više nego što je mogao da pretpostavi. Želio je njenu neopterećenu dušu, ništa
manje nego što je želio njeno čisto tijelo. Ipak, znao je da bi bilo sebično kada bi prihvatio
njen izazov.
„Izlazi odavde! Odmah! Ne želim da ostaneš ovdje. Nikada te nisam želio. Ti si još uvijek
dijete. Meni je potrebna prava žena. Vrati se svojoj školi i knjigama.“
Šeron je zapanjeno zurila u njega. „Ali, maloprije…“. Počela je ne uspijevajući da nañe
riječi.
„Umjesto tebe mogla je tu da se nañe ma koja druga djevojka. Spavao sam i ti si postala dio
mog sna. Bila si samo žensko tijelo u mojoj postelji, kao jedna od onih drolja sa kojima sam
provodio noći po lukama, dok sam bio u vojsci. Ja sam muškarac. Šta si drugo očekivala?“
„Znači, nije ti stalo do mene?“ upitala je drhtavim glasom, dok su joj u očima blistale suze.
Tejlor je uzdahnuo. Morao je nekako da je natjera da ode, jer u protivnom njih dvoje nikada
ne bi mogli da se rastanu na pravi način.
„Bilo mi je zanimljivo da sa tobom provodim vrijeme. I tako ovog ljeta nisam imao
zanimljivijeg posla.“
Šeron se naglo odmakla od njega i spustila noge na pod, dok je prozirna spavaćica lepršala
oko nje. Tejlor nije ni pogledao za njom.
Idućeg jutra, Šeron je vrlo rano krenula na aerodrom. Već iste te večeri bila je kod kuće u
Filadelfiji. Od tada nije vidjela Tejlora.
I Tejlor te noći nije mogao da zaspi. Sjedio je na krevetu, pogleda uperenog u žar cigarete i
razmišljao o svemu. Samo je on znao koliko mu je bilo stalo do Šeron… Koliko ju je želio…
Nije htio ni sa kim da je dijeli.
Šeron treba da bude samo njegova, ponavljao je sebi.
Ipak je bio svjestan da je te noći morao da je pusti da ode.

Page 27

27

6.

Kada je te večeri došla na sastanak sa Pitom, on je već sjedio za stolom u restoranu.
„Zdravo. Htjela bih da te zamolim za jednu veliku uslugu“, odmah mu je rekla.
„Da čujem!“
„Treba što prije da idem u Kaliforniju. Htjela bih da preuzmeš sve moje slučajeve.“
„U Kaliforniju? Sada?“ zapanjeno ju je pogledao.
„Treba da obavim neke poslove u vezi sa imanjem mog oca“, objasnila mu je.
„Nisam mislio da treba da odeš čak tamo da bi sredila stvari. Kada si za to saznala?“
„Juče. Oporuka je prava zbrka i zaista moram lično da odem tamo da bih raščistila stvari. Već
sam razgovarala sa Džonom i obavijestila ga da ću te zamoliti za pomoć.“
„Koliko dugo ćeš biti odsutna?“
„Nekoliko mjeseci.“
„Nekoliko mjeseci! Draga, ni oporuka predsjednika Linkolna nije bila toliko komplikovana.
Objasni mi o čemu se radi“, govorio je Pit ne skrivajući čuñenje.
Šeron ni sama nije znala zbog čega nije bila raspoložena da objašnjava čitavu situaciju Pitu.
Možda bi je to odvelo da razgovara o Tejloru i njenoj prošlosti, a to je bila posljednja stvar
koju je ona u tom trenutku željela.
„To će biti dobar spoj odmora i posla. Džon je već pristao da idem“, rekla je žurno.
„Pa, ako Džon nema ništa protiv, i ja moram da se složim sa tvojom odlukom. Ipak, ne
shvatam čemu tolika žurba.“
„Pitanje imanja mora što prije da se riješi, jer na ranču živi moj polubrat. Pretpostavljam da je
on veoma zabrinut za svoju budućnost.“
„Shvatam“, rekao je Pit, mada je Šeron znala da Pit nije mogao ni da sanja šta je stajalo iza
svega toga.
Slegnula je ramenima ravnodušno. Možda je baš u toj njenoj ravnodušnosti prema Pitu i bio
problem. Njene reakcije na njegovu blizinu nisu nikada bile naročito burne.
„Nedostajat ćeš mi“, dodao je Pit.
„Brzo ću se vratiti…“


***

Otputovala je nedelju dana kasnije. Za pripreme joj je bilo potrebno više vremena nego što je
pretpostavljala. Prije nego što je krenula na aerodrom, poslala je telegram na ranč. Željela je
da obavijesti Tejlora o svom dolasku, ali nije željela d čuje njegov glas preko telefona. Željela
je da odloži njihov susret na svaki način.
Ugledala ga je čim je izašla iz aviona.
„Zdravo, Šeron!“ mahnuo joj je rukom, dok je prolazila hodnikom prema izlazu.
„Kako si znao kojim ću avionom doći?“ iznenadila se Šeron iskreno.
„Zar je to sve što imaš da mi kažeš poslije deset godina?“
„Pa, ovo neće biti baš konvencionalan susret“, primijetila je.
„Neće…“, promrmljao je Tejlor.
„Kako si znao kojim ću avionom doći?“ insistirala je.
„Provjerio sam sve avione koji dolaze iz Filadelfije i uspio sam da otkrijem onaj pravi. Sve bi
bilo mnogo jednostavnije da si mi javila kojim avionom dolaziš.“ Dok su išli, uzeo je iz
njenih ruku putnu torbu.
Neko vrijeme su ćutali.
„Promijenila si frizuru“, najzad je ponovo progovorio Tejlor.
„Ošišala sam se prije osam godina.“
„Znam. Vidio sam fotografije.“

Page 51

51

„Mogu samo da se naljutim na tebe zato što me zadirkuješ“, rekla je naizgled ljutito.
„ovoga puta te ne zadirkujem. Namjeravam vječno da ostanem u braku sa tobom.“
„Stvarno?“ Šeron je spustila pokrivač i odmjerila Tejlora pogledom.
„Da, stvarno“, gotovo se naljutio.
Šeron je naglo ustala. „Tejlore, zaista nisam mislila ništa loše. Samo sam se šalila.“
Istog trenutka ju je zagrlio. Njegove ruke bile su snažne i tako sigurne. „Nemoj se više šaliti
na takav način. Zaista si me uplašila, Šeron. Ako se nas dvoje sada rastavimo, ja to neću moći
da preživim.“
„Nećemo se razdvojiti. Nas dvoje smo vezani jedno za dugo za sva vremena.“
„Da li je to obećanje?“ upitao ju je Tejlor, dok mu je prst klizio linijom izmeñu njenih grudi,
sve do struka, gdje se zaustavio.
„Obećanje“, odgovorila je ubrzano dišući.
Polako je svukao pokrivač sa nje do kraja. „Ovako mi se najviše dopada. Bez odjeće…“,
mrmljao je Tejlor dok je usnama pratio liniju njenog ramena.
„Već sam primijetila da imaš problema sa mojom odjećom“, odvratila je Šeron sa osmjehom.
Podigao je glavu. „Hoćeš li da kažeš da nisam dovoljno vješto?“ upitao je naizgled
uvrijeñeno, a onda je poljubio Šeron u sami vrh nosa.
„Tvoju vještinu niko ne dovodi u pitanje. Radi se samo o snalaženju meñu krpama.“ Osjetila
je kako joj tijelom struji toplina od njegovog dodira.
„raduje me što si zadovoljna, er ćeš do kraja života voditi ljubav sa mnom. Neće biti drugih
muškaraca u tvom životu, jesi li me shvatila?“
„Naravno, gospodine.“ Zažmirila je i strasno se privila uz njega.
„Tako, draga moja gospo.“
Više nisu razgovarali. Tihu polutamu sobe remetili su samo njihovi uzdasi i ritmičko lelujanje
njihovih tijela u ljubavnom zanosu.


***

Pet godina poslije…

„Deni, prestani da udaraš kašikom po stolu i dovrši već jednom taj ručak!“ Šeron se s
osmjehom obratila tamnokosom dječaku.
Četverogodišnji mališan je uzeo zalogaj, a onda je umjesto o sto, udario kašikom po ivici
tanjira. Osmjehnuo se, čekajući Šeroninu reakciju.
„Gdje je tata?“ upitao je, primijetivši da ona uopšte ne reaguje.
„Doći će svakog trenutka.“
„To si rekla i prije jednog sata.“ Denijevo poimanje vremena bilo je dosta neodreñeno.
„Samo budi strpljiv i sve će biti u redu. Tata će uskoro stići“, ponovila je Šeron.
„Uvijek tako kažeš!“
„To je dobar savjet, s obzirom na gene koje si naslijedio od svog tate.“
„Šta su to geni?“ Dječak je nakrivio glavu, pažljivo slušajući objašnjene.
„Nije važno.“ Šeron je odmahnula glavom.
„Tata će mi dovesti konja.“
„Tata je obećao da će ti kupiti ponija, ali ne danas“, Šeron je polako gubila strpljenje.
„A kada?“
„Uskoro.“
„To si rekla i za bebu… Da će se roditi uskoro, a ništa se nije dogodilo.“
„Tako je. Dogodit će se uskoro“, pogledala je na svoj zaobljeni stomak u kojem je već odavno
osjećala nestrpljive pokrete. Još mjesec dana, pomislila je zadovoljno.
Vrata su se otvorila i u kuhinju je ušao Tejlor sa osmjehom na licu.

Page 52

52

„Tata!“ viknuo je Deni, kao da ga nije vidio danima, a rastali su se tog jutra.
„Kako je moj dječak?“ Tejlor se sagnuo i izvadio nestrpljivog dječaka iz visokog stolca, a
zatim ga zavrtio u vazduhu, dok je dijete zadovoljno cičalo i pljeskalo ručicama, a tamne oči
su mu blistale.
„Zdravo. Gdje je Roza?“ upitala je Šeron.
„Napolju, razgovara sa Miguelom. Odmah će doći ovamo, ne brini.“
„Zakazala sam pregled kod ljekara za pola dva. Moramo da stignemo na vrijeme.“
„Ne paniči. Stići ćeš“, Tejlor joj se toplo osmjehivao.
„Ako želiš da se ovdje porodim, zaista nema potrebe da žurimo“, našalila se Šeron.
„Nadam se da ipak više voliš da te predam u sigurne ruke, Šeron.“
„Beba! Beba!“ vikao je Deni.
„taj dječak je nemoguć!“ primijetio je Tejlor.
„Gdje je moj poni?“ nastavio je da viče dječak, ohrabren Tejlorovom podrškom.
„Rekao sam ti da ćemo kasnije ove nedelje otići da pogledamo jednog.“
„Večeras?“ Deni je bio nestrpljiv.
Tejlor je pogledao Šeron. „Imam utisak da on ima izvjesne probleme sa rječnikom“, rekao je.
„On jednostavno zahtijeva da dobije ono što želi, kao i njegov tata“, rekla je Šeron.
„Molim?“ Tejlor je spustio sina na pod i zagrlio Šeron.
„Stigla je vaša dadilja!“ važno ih je obavijestila Roza, koja je upravo otvorila vrata.
„Ja nisam beba! Ne treba mi dadilja!“ pobunio se Deni.
„Treba mu ukazati dužno poštovanje, Roza. Kada uskoro novi stanar ove kuće ugleda svijet,
Deni će biti stariji brat i bit će veoma važan. Zaslužuje svu pažnju ravnopravnog grañanina u
ovoj zajednici“,rekao je Tejlor.
„Naravno. Deni, prestani da se izmotavaš i doñi ovamo“, strogo mu se obratila Roza.
„Možeš li nešto slično da kažeš i Tejloru, Roza?“ umiješala se Šeron.
„Može, ali ne smije. Je li tako, Roza?“ Ne čekajući da mu Roza odgovori, Tejlor se ponovo
obratio Šeron. „Nemoj da zaboraviš da sutra uveče idemo u pozorište, a poslije predstave
imamo zakazan sastanak sa tvojim klijentima“, podsjetio ju je.
Šeron je u toku prethodne godine dobila dozvolu za obavljanje advokatske prakse na teritoriji
Kalifornije i već je iza sebe imala nekoliko uspješno okončanih slučajeva.
„Hoću i ja da idem!“ javio se Deni.
„Dozvoljeno je samo za one preko šesnaest godina. O tebi će sutra brinuti gospoña Hendriks,
pošto je Rozi dovoljno što mora danas da te čuva“, objasnio mu je Tejlor.
„Gospoña Hendriks ima brkove!“
„Deni!“ naljutila se Šeron.
Tejlor se okrenuo da dječak ne bi vidio njegov osmijeh.
„Bolje da krenete“, opomenula ih je Roza.
Šeron je uzela torbicu i krenula sa Tejlorom. „Vidjet ćemo se kasnije“, dobacila je dječaku.
„Mama je debela“, rekao je Deni Rozi, pošto su njegovi roditelji otišli.
„Neće još dugo biti debela.“
„Hoćemo li da igramo domine?“
„Prvo pojedi svoj sendvič.“
„Onda ćemo se igrati?“ Deni nije odustajao.
„Hoćemo“, rekla je Roza, koja je kroz prozor vidjela kako Tejlor pomaže Šeron da uñe u
kola. Nagnuo se nad njom i poljubio je, a onda je zatvorio vrata.
Roza se zadovoljno osmjehnula.



KRAJ

Similer Documents