Download Elizabeth Gilbert-Jedi Moli Voli PDF

TitleElizabeth Gilbert-Jedi Moli Voli
File Size1.3 MB
Total Pages216
Document Text Contents
Page 1

Uvod

ili

Kako se ova knjiga koristi

ili

109. perla

Kada putujete u Indiju - naročito kada prolazite kroz svete gradove i ašrame - tamo susrećete mnoštvo

ljudi sa brojanicama oko vrata. Takođe, nailazite na gomilu starih fotografija nagih, mršavih i

zastrašujućih jogija (kao i onih buckastih, umilnih i harizmatičnih) koji takođe nose brojanice. Ove

brojanice se zovu dapa mala. Indijski hindusi i budisti ih vekovima koriste u svojim meditacijama kako bi

ostali koncentrisani na molitvu. Obično se drže u jednoj ruci i vrte ukrug - po jedna perla se pomera pri

svakom ponavljanju mantre. Kada su srednjovekovni krstaši stigli na Istok, tamo su zatekli vernike koji su

se molili uz pomoć ovih dapa mala i, zadivljeni njihovom tehnikom, u Evropu prvi put doneli ideju

brojanice.

Tradicionalna dapa mala sadrži 108 perli. U ezoterijskim krugovima istoč¬njačkih filozofa broj 108 se

smatra srećnim. U pitanju je savršen trocifren broj deljiv sa tri i čiji zbir cifara iznosi devet, što predstavlja

tri trećine. Naravno, tri je broj koji predstavlja vrhunsku ravnotežu, što je jasno svakom ko je ikada

poštovao Svetu trojicu ili vreme provodio na barskoj stolici. Budući da je cela ova knjiga posvećena mojim

pokušajima da pronađem ekvilibrijum, odlučila sam da je strukturirani kao dapa malu, podelivši je na 108

priča ili perli. Ova nit od 108 priča se dalje deli na tri odeljka o Italiji, Indiji i Indoneziji - tri zemlje koje sam

posetila tokom jednogodišnjeg samoispitivanja. Znači, svaki odeljak sadrži 36 priča, meni lično veoma

dragih zato što sam ih sve napisala u trideset šestoj godini života.

Ali pre nego što zazvučim kao Luj Farakan, zatrpavajući vas numerologi- jom, dozvolite da završim

priznanjem da mi se neizmerno dopada ova ideja nizanja priča po strukturi dapa male, prvenstveno zato

što je tako... struktu- risana. Istinsko duhovno traganje je, kao i uvek, metodička disciplina. Tra-

ganje za istinom nije nikakvo laktanje, čak ni u velikoj epohi laktanja gde svi besomučno trče za svim i

svačim. Kao tragač i pisac, smatram korisnim ovo pribegavanje brojanici jer mi pomaže da ostanem

koncentrisana na ono sto pokušavam da ostvarim.

U svakom slučaju, svaka dapa mala ima posebnu, dodatnu - 109. perlu - koja visi van ravnomernog kruga

od 108 perli, nešto poput priveska. Mi¬slila sam da je 109. perla zapravo rezerva za hitne slučajeve,

poput rezervnog dugmeta na fensi džemperu ili najmlađeg sina u kraljevskoj porodici. Među¬tim, ona

ima uzvišeniju namenu. Kada vam prsti tokom molitve stignu do nje, možete da se odmorite od

meditacije i zahvalite svojim učiteljima. I upravo tu, kod moje 109. perle, zastajem pre nego što sam i

počela. Upućujem reci zahvalnosti svim mojim učiteljima koji su me posavetovali na bezbroj neve-

rovatnih načina.

Page 2

Ipak, najveću zahvalnost dugujem svom guruu, ženi koja je oličenje saose- ćajnosti i koja mi je tako

velikodušno omogućila da se podvizavam u njenom ašramu tokom boravka u Indiji. Ovo je ujedno prilika

da razjasnim da o svo¬jim iskustvima u Indiji pišem iz čisto ličnog iskustva, a ne s teološkog stano¬višta ili

kao nečija glasnogovornica. Zbog toga u ovoj knjizi neću spominjati ime svog gurua - zato što ne mogu da

govorim u njeno ime. Njeno učenje dovoljno govori samo za sebe. Osim toga, neću otkrivati ni ime niti

lokaciju njenog ašrama, želeći da poštedim tu divnu instituciju od javnosti koja ne bi trebalo daje zanima

niti ima uslova da se s njom nosi. ' Poslednji oblik zahvalnosti: Osim što sam u čitavoj knjizi iz različitih

ra¬zloga izmenila nazive, odlučila sam da promenim i imena svih osoba - bilo Indijaca ili zapadnjaka - koje

sam upoznala u tom indijskom ašramu. To či¬nim jer poštujem činjenicu da većina ljudi ne odlazi na

duhovne hadžiluke da bi se kasnije pojavila kao lik u nečijoj knjizi. (Osim mene, naravno.) U ovom pravilu

anonimnosti napravila sam samo jedan izuzetak. Ričard iz Teksasa se zaista zove Ričard i zaista je iz

Teksasa. Namerno sam iskoristila njegovo pravo ime zato što mi je izuzetno puno značio tokom mog

boravka u Indiji.

Poslednja stvar - kada sam pitala Ričarda da li se slaže s tim da u svojoj knjizi spomenem kako je bio

narkoman i alkoholičar, pristao je bez ikakvih problema.

Rekao je: »Ionako sam se pitao kako to da obelodanim." Ali prvo-Italija...

Prvi deo

ili

„Govori onako kako jedeš"

ili

36 priča o traganju za zadovoljstvom

Volela bih da me je Đovani poljubio.

Ah, postoji toliko razloga zašto bi to bila loša ideja. Pre svega, Đovani je deset godina mladi od mene i,

poput većine italijanskih mladića u dvadesetim, još uvek živi sa svojom mamom. Ove činjenice ga ne čine

nimalo romantičnim partnerom za mene, s obzirom na to da sam poslovna Amerikanka u srednjim

tridesetim, koja je upravo izašla iz lošeg braka i prošla kroz neprijatan razvod, nakon koga se upustila u

strasnu ljubavnu vezu okončanu srceparajućim ra¬skidom. Ovaj poraz za porazom me je dokrajčio,

onespokojio i naterao da se osećam kao nemoćna starica. Iz principa nisam želela svojim

samosažaljenjem i dotrajalošću da uprljam predivnog Đovanija. Da ne spominjem kako sam konačno

zašla u godine kada žena počinje da se pita da li je gubitak jednog mladića tamnih očiju zaista mudro

preboleti uvlačenjem u krevet nekog dru¬gog. Upravo to je razlog što sam sada tako dugo sama i što sam

odlučila da celu ovu godinu provedem u celibatu.

Na šta bi svaki iole promućuran posmatrač upitao: „Zašto si onda došla u Italiju?"

Na to, naročito kada preko stola pogledam zgodnog Đovanija, mogu da dam samo jedan odgovor:

„Odlično pitanje."

Page 109

S druge strane, zen učitelji stalno ponavljaju da svoj odraz ne možete videti u reci koja teče, samo u

mirnoj vodi. Stoga mi nešto govori da ću biti duhovno nepotpuna ukoliko odem sada kada se toliko toga

događa u ovom malom, prenatrpanom mestu gde je svaki minut u danu organizovan tako da omogući

samoispitivanje i božansku praksu. Da li mi je zaista potrebno da krenem na put i zaradim crevne parazite

stopirajući kroz nepoznatu zemlju? Zar to ne mogu da uradim kasnije? Što dalaj-lamu ne bih upoznala

neki drugi put? Zar on neće uvek biti tu? (I ako umre, bože sakloni, zar neće odmah naći drugog?) Hoće li

dodatno putovanje produbiti moj kontakt sa božanskim?

Nisam znala šta da radim. Dan sam provela rvući se sa ovom odlukom. Kao i obično, Ričard iz Teksasa je

imao poslednju reč.

„Ostani, Njupalice", savetovao me je. „Zaboravi autostop - imaćeš ceo ži¬vot za to. Sada si na duhovnom

putovanju, lutko. Ne prekidaj ga na pola puta, trošeći svoj potencijal Ovde si došla na lični poziv boga -

zar ćeš tek tako da gaodbiješ?"

,i Ah šta je sa svim onim lepim stvarima koje treba videti u Indiji?" pitala sam „Zar nije šteta prevaliti pola

sveta samo da bih sve vreme provela u ašramu?" . „Njupalice draga, slušaj šta će tvoj prijatelj Ričard da ti

kaže. Naredna tri meseca idi svakodnevno u meditativnu ćeliju i obećavam ti da ćeš početi da viđaš stvari

koje su toliko lepe da ćeš poželeti da kamenuješ Tadž Mahal."

56

Evo šta mi je jutros za vreme meditacije palo na pamet.

Pitala sam se gde ću da živim kada se završi moja godina putovanja. Ne želim da se vratim u Njujork samo

iz navike. Možda bih mogla da se preselim u neki novi grad. Kažu da je Ostin lep. A mogla bih da živim i u

inostranstvu. Čula sam lepe stvari o Sidneju... Kada bih živela u gradu jeftinijem od Njujor- ka, možda bih

mogla sebi da priuštim dovoljno veliki stan u kojem ću imati

sobu samo za meditaciju! To bi bilo sjajno. Okrečila bih je u zlatno. Ili možda u svetloplavo. Ne, u zlatno.

Ne, u plavo...

Kada sam konačno uhvatila ovu misaonu nit, bila sam zgrožena. Pomislila sam: U ašramu si, u jednom od

najsvetijih mesta na zemlji. I umesto da komu¬niciraš sa božanskim, ti pokušavaš da isplaniraš gde ćeš da

meditiraš za godinu dana, u domu koji još uvek ne postoji i u gradu koji tek treba da izabereš za svoje

prebivalište. Kakva si ti budala! A šta misliš o tome da pokušaš da meditiraš dok si još uvek tu, upravo tu

gde si sada?

Odmah sam se usredsredila na ponavljanje mantre.

Nekoliko minuta kasnije sam zastala da se osvrnem na to što sam sebe nazvala budalom. Zaključila sam

da to ipak nije bilo lepo od mene.

Ipak, sledećeg trenutka mi se potkrala nova misao: Zlatna soba za medita¬ciju bi bila sjajna.

Otvorila sam oči i uzdahnula. Je li to najbolje što mogu?

Similer Documents