Download Engleska književnost 2 PDF

TitleEngleska književnost 2
File Size364.6 KB
Total Pages58
Document Text Contents
Page 1

Rana renesansa (1500-1580)

Možemo da je poredimo sa anglonormanskim dobom. To je vreme uspostavljanja apsolutne
monarhije (Tjudori, Henri VII). Henri VII se oženio Elizabetom (Jork, ćerka Edvarda IV) –
simbolično ujedinjenje ruža.

Javljaju se ekonomske promene u zemlji, raspad feudalnog ustrojstva, sledi kapitalizam. Slabe
uticaji krupnih feudalaca i crkvenih dostojanstvenika. Ograđivanje obradive zemlje, pašnjaci za
gajenje ovaca (enclosing) – bitno jer je izazvalo lomove – siromašni seljaci bez zemlje i posla.
Zato mnogi odlaze u London, odaju se prosjačenju, neki se iseljavaju. Velika potražnja za
njihovim tkaninama, masovnija proizvodnja. Javljaju se kapitalisti. Jača engleska flota, izvožen
dobar deo robe. U ovo vreme Engleska postaje važan činilac u trgovini i pomorstvu, izlazi sa
margine. Henri podržava ekonomski razvoj, pravi savez sa novom klasom – građanima
bogatašima, marginalizuje krupne feudalce. Tu politiku nastavlja sin, Henri VIII, stvara novo
plemstvo, daje im titule, oni su mu odani. Dešava se odvajanje od Rima. Konfiskovao je
manastirska imanja, prodao bogatašima, oslabio sveštenstvo. Nasledio ga je maloletni Edvard
VI, tad su vladali namesnici, prodiru reformatorkse ideje (kalvinizam). Posle njega Meri Stjuart
(Bloody Mary), pokušava da vrati Englesku Rimu, tj. katoličanstvu. Godine 1558. Dolazi
Elizabeta I koja vlada 45 godina, zlatno doba engleske književnosti i kulture, vraća se
protestantizam. Početkom 16. veka potreba za reformisanjem crkve, Erazmo Roterdamski
objavljuje 1516. originalni grčki tekst Novog zaveta (dodaje napomene u kojima kritikuje crkvu).
Godine 1517. Martin Luter, razočaran korupcijom crkve, prikucava teze na vratima katedrale u
Vitembergu. Taj događaj je označio početak verskog pokreta. Takođe, 16. vek preobražava
svest ljudi – srednovekovni ideal meditativnog života (vita contemplativa) se menja aktivnim
(vita activa). Nosilac tog novog pogleda na svet je srednja klasa. Predstavnici reformacije su
smatrali da crkva treba da se vrati prvobitnom duhu: eliminisati ceremonije, praznike, ikone,
kipove, odbijali su ideju sveštenika posrednika, odnos pojedinca sa Bogom treba da se
ostvaruje kroz molitvu i čitanje Biblije. Reformacija je upućivala vernike na biblijski tekst.
Posledica toga je prevođenje Biblije na maternje jezike. Prevod Biblije od Viklifa iz 14. veka
više nije služio, želeli su savremeniji i dostupniji.

Prevodioci:

Vilijam Tindal (William Tyndale, c. 1495-1536) – jedan od vođa reformacije u Engleskoj,
učen čovek, preveo ceo Novi zavet sa grčkog i delove Starog sa hebrejskog. U Engleskoj je
proganjan pa je objavljivao u Nemačkoj, uhapšen je kao jeretik i spaljen na lomači.

Majls Kaverdejl (Miles Coverdale, 1488-1568) – biskup u Eksiteru, nije bio toliko učen kao
Tindal tako da nije prevodio originale nego sa nemačkog ili latinskog, zaokružio je rad. Godine
1537. objavljen je prvi potpun prevod Biblije na engleski.

Za ove rane periode vezuje se HUMANIZAM (≠ renesansa). Nastao je u Italiji kao obnova
interesovanja za klasično nasleđe. To je bio pokret za proučavanje grčkog i latinskog jezika i
književnosti i za proučavanje antičkih stvaralaca zanemarenih u srednjem veku. Humanisti su
bili istraživači, tumači i komentatori antičke književnosti. Neki se bave i filozofijom i nadahnjuju
se antičkog Grčkom i rimskom tradicijom. Renesansa je panevropska pojava, oni se nadahnjuju
uzorima iz antike i stvaraju novo. Renesansa razvija nacionalne jezike i osobenosti naroda.

Page 2

Humanizam je internacionalan, njegov glavni jezik je latinski, i to ne srednjovekovni, već
oživljavaju jezik avgustovskog Rima (27. god p. n. e. – 14. god ne), vremena Vergilija, Horacija i
Ovidija. Stvaraju svetovnu kulturu.

U Engleskoj, od humanista, trojica su bili predavači na Oksfordu:

Vilijam Grosin (William Grocyn, 1449-1519) – studirao u Italiji, predavao je grčki na
Oksfordu.

Tomas Lineker (Thomas Linacre, ?1460-1524) – takođe predavao grčki na Oksfordu,
napisao je latinsku gramatiku, dosta prevodio sa grčkog.

Džon Kolet (John Colet, 1466-1519) – školovan u Italiji, predavao grčki i bio dekan crkve sv.
Pavla u Londonu, osnovao školu usklađenu sa humanističkim interesovanjima. Napisao
gramatiku latinskog koja je korišćena naredna tri veka.

Uz njega se pominje Erazmo Roterdamski, boravio je u Engleskoj i držao predavanja na
Kembridžu. Tokom svog boravka u zemlji napisao Pohvalu ludosti (satirična knjiga protiv crkve).
Nije uticajno, ali značajno za širenje škola. Naglasak u obrazovanju je pomeren sa verskog na
svetovno. Tu su se školovala deca plemstva, ali i drugi mladi ljudi klase u usponu. Štamparije
pomažu širenju ideja. Londonski dijalekat je prihvaćeni književni jezik. Ove uticaje prekida
reformacija, ali humanizam ipak postoji tokom 16. veka. U prosvetiteljskom delovanju još
dvojica važnih ljudi (naredna generacija humanista sa didaktičkim idejama):

ser Tomas Eliot (Sir Thomas Elyot, c. 1490-1546) – autor traktata o obrazovanju
★Upravljač (The Governor, 1531), posvećen novom plemstvu, nosiocima lokalne uprave
(grofovija) koji su sprovodili odluke centralne vlasti. To je didaktičko-prosvetiteljsko delo u kome
im savetuje da čitaju antičke knjige.

Rodžer Askam (Rodger Ascham, 1515/6-1568) – dalje razvija učenje Tomasa Eliota. Delo
★Učitelj (The Schoolmaster) u kome se zalaže za svetovno obrazovanje. Zastupao je
pedagoška načela, zalagao se za dvostruko prevođenje, smatrao ga najboljom metodom
učenja.

TOMAS MOR (Sir Thomas More St, 1477-1535)

Najznačajniji engleski humanista, njegov rad prevazilazi granice Engleske. Njegovo delo je
suma svih najboljih elemenata humanizma. Rođen u bogatoj građanskoj porodici, dodeljena mu
je titula, pohađao je gramatičku školu. Sa 12 godina postaje paž kod čuvenog kardinala
Mortona. Studirao je na Oksfordu, prekinuo studije tamo i otišao u pravnu školu u Londonu. Tu
je čak i predavao. Upoznao Roterdamskog, 4 godine proveo u manastiru pa se vratio
svetovnom životu i postao član Parlamenta. Tad mu počinje uspon u karijeri: postaje zamenik
upravnika Londona, 1514. dobija od Henrija VIII plemićku titulu, onda postaje član kraljevskog
saveta pa predsednik Donjeg doma Parlamenta, 1529. dobija najveću poziciju – lord-kancelar.
Iskren katolik, protivnik reformacije, nije odobravao razvod, još manje odvajanje od Rima.
Godine 1532. podnosi ostavku usled sukoba ličnih interesa, kralj ne prihvata jer je Mor bio
previše ugledan. Kasnije je lažno optuživan, ali uspeva da se odbrani. Na kraju biva utamničen
zbog veleizdaje i surovo javno pogubljen 1535. godine. Katolička crkva ga je kanonizovala

Page 57

geometrijskih figura; stanovnici mogu da čuju muziku sfera; kada žele da udele kompliment, oni
opisuju određenu osobu rombovima, krugovima; preziru primenjenu geometriju. Poznaju jedino
matematiku i muziku, u ostalom su "smotani i tupavi".

Balnibarbija je zemlja u kojoj se primenjuju ideje nastale u Laputi. Guliver posećuje nihovu
Akademiju koja je u osnovi parodija akademskih projekata, naučnika koji se bave praktičnim
stvarima na izvrnut način. Tu pokušavaju da od krastavca dobiju sunčevu svetlost; da od izmeta
naprave prvobitnu hranu, da pretvore led u barut, da zidanje kuće počnu od krova ka temelju,
da unaprede jezik izbacivanjem svih reči i sl.

Glubdubdrib je ostrvo volšebnika i čarobnjaka, koji korespondiraju sa mrtvima.Mrtvi su im ništa
više nego sluge, a Guliveru omogućuju uvid u istoriju i istinu o nekim događajima koji su
drugačije predstavljeni. Tu Guliver menja svoje konzervativno mišljenje: "Kako sam nisko
mišljenje imao o ljudskoj mudrosti i poštenju, kad sam tačno saznao koje su bile pobude i
povodi za velike pothvate i revolucije u onom svetu, i kakvim bednim slučajnostima oni
zahvaljuju za svoj uspeh."

Lugnag - u Lugnagu sreće besmrtna bića - struldburge, koji se retko rađaju, ali ih ima dosta.
Guliver prvo priča šta bi on sve radio i kako bi iskoristio svoju besmrtnost što konstruktivnije.
Zatim mu se predočava ono šta zaista besmrtnost znači - ne večna mladost, već večni život,
koji ne isključuje starost. Naprotiv, mnogo je zastupljenija od mladosti. Slika starosti je
dovedena do hiperbole). Ti ljudi se posle osamdesete godine raspadaju, postaju senilni i
mrzovoljni, siti života, dobijaju i pregršt novih mana, postaju živi leševi. To je surova i gruba
vizija čoveka - telo je stalno predmet opisa (udruženo sa prljavštinom, niskošću).

4. knjiga - putovanje u zemlju Huinhma

Zemlja Huinhma je zapravo zemlja konja. Konji su ovde predstavljeni kao razumna bića, čak i
više od toga - oni su Savršenstvo Prirode (na njihovom jeziku - Huinhmi). Nasuprot njima stoje
ljudi, Jahui, potpuno degradirani, neutešna pojava koja bi možda korespondirala jedino sa
pacovima po ljigavosti. Ova zemlja nesumnjivo predstavlja utopijsko ustrojstvo. Ovde je idealitet
humanosti vezan za životinje - konje, ljudi je ne poseduju. Guliver se nalazi na sredini - između
Jahua (sličnost po izgledu) i Huinhma (sličnost po razumu).

Huinhmi ne poznaju laž; postoje samo "stvari koje jesu" i "stvari koje nisu". Problem u
komunikaciji postoji čak i u trenutku kada Guliver ovlada potpuno jezikom - Huinhmi, zapravo,
bivaju oni koji ne razumeju Gulivera, jer nemaju reči za moć, vlast, zakon, rat, kaznu itd. Oni su
nagi, prirodno nesakriveni - potpuno su prirodni jer ne koplikuju stvari prirode, oni ne boluju ni
od kakve bolesti, umiru od starosti. Uz to, ne poznaju nikakve telesne nelagodnosti, nemaju
strah od smrti (shvataju je kao deo toka prirode). Dolazi ponovo do promene percepcije -
Guliver kada je prvi put video konje kako se uljudno i razumno ponašaju, pitao se kako je to
moguće kod jedne nerazumne životinje. Huinhmi se kasnije čude Guliverovom napredku u
jeziku, na njega gledaju kao "na čudo da jedna nerazumna životinja pokazuje tolika svojstva
razumnih stvorenja". Gotovo su bili ubeđeni da je jedan od Jahua, ali nisu mogli da se načude
otkud taj "privid razuma".

Guliver im podrobno priča o Engleskoj, i Evropi uopšte - Jedan od Huinhma, njegov gospodar
većinu stvari prihvata sa krajnjim nerazumevanjem: "Jezik je za to da jedan drugog razumemo i

Page 58

da se obavestimo o činjenicama; sad, ako neko kaže stvar koja nije, ti ciljevi su osujećeni, jer se
onda zapravo ne može reći da sam ga razumeo, i ne samo što nisam dobio obaveštenje, nego
sam stavljen u gore stanje no što je neznanje, jer sam naveden da verujem da je nešto crno kad
je belo, kratko kad je dugačko. To su bili svi njegovi pojmovi o sposobnosti laganja koje ljudska
stvorenja tako dobro razumeju." Na sličan način reaguje i kad čuje o uzrocima ratova, revolucija
i sličnih nepotrebnih stvari. U njemu se prvi put javlja "duševni nemir" i prezire činjenicu da Jahui
tako odvratni ipak ne čine takve gnusne stvari kakve se čine u Guliverovoj zemlji, iako njega
smatra za mudrijeg od običnog Jahua.

Huinhmi nemaju predstavu o zlu u jednom razumnom biću. Pitaju se kako je moguće da
razumno biće - koji vidi razliku između dobra i zla - ipak izabere zlo. Čak nemaju ni reč za bilo
šta loše; ukoliko baš moraju da upotrebe nešto slično - dodaju sufiks Jahu na neku reč. Pisac se
u razgovoru sa konjem menja - počinje da shvata savršenost konja naspram ljudske
nesavršenosti. Ipak, jako nesrećan mora da napusti ostrvo jer ga tamošnje vlasti smatraju za
Jahua. Vraća se u Englesku i ljude posmatra kao smrdljive Jahue. To je konačna mizantropija i
osećaj krajnje nelagodnosti prema ljudskoj vrsti. Mi očekujemo da Guliver na kraju svog
putovanja pronađe sebe, no dešava se nešto potpuno drugačije - nailazimo na Gulivera
usamljenika sa neostvarenim željama i nemogućošću da ih ostvari.

Što se dalje ide, to je satira sve strašnija, teže svarljiva. Mnogi Svifta nazivaju mizantropom.

Najstrašniji primer Sviftovog stava:

★ Skroman predlog (A Modest Proposal)
Satiričan pamflet u kojem se objektivno i racionalno izlaže Sviftov predlog da deca irske sirotinje
koja su svojim roditeljima teret, treba da budu prodata engleskoj vlasteli kao meso za jelo,
pokazuje ekonomski proračun kako bi to donelo profit i kako je to meso jako ukusno.

3) začeci engleskog romana

Danijel Defo (Daniel Defoe, 1660-1731)

Začetnik romana, mada je to postao sasvim slučajno, ★Robinzona Krusoa je objavio u nekoj
svojoj 60. godini, bavio se politikom, trgovinom, publicistikom, otac ga je spremao za
sveštenika, dao mu je obrazovanje, ovaj se ipak opredelio za trgovinu. Bavio se najrazličitijim
poslovima, trgovao najrazličitijim namirnicama, nekoliko puta je bankrotirao, ali uvek je bio
preduzimljiv i vitalan. Pisao je razne pamflete i sl, iza njega je ostalo preko 100 naslova, ali
samo ovo poslednje ulazi u istoriju književnosti. Piše jednostavnu, prijemčivu prozu. U
Robinzonu se prepliću puritanska ideologija i kapitalistička preduzimljivost.

Engleski roman ima svoje korene u srednjovekovnom viteškom romanu, pripovetkama
univerzitetskih umova, Banjanovim Poklonikovim putovanjima i Adisonovim i Stilovim esejima.

Dalje piše avanturisticka dela npr. ★Moll Flanders (1722) u kojima se posle burne karijere
glavni likovi pokaju i završavaju kao uzorni građani). Mol Flanders je junakinja koja je rođena u
zatvoru, 5 puta se udavala pa 12 godina bila lopov, a posle je postala bogata, živela pošteno i
umrla u pokajanju.

Similer Documents