Download K le¿w PDF

TitleK le¿w
File Size198.1 KB
Total Pages27
Document Text Contents
Page 13

ja kao neophodna pretpostavka, jer je samo ona mogla da dr`i
otvorenim pristup klasi~nom originalu i modelu. Da zakqu-
~imo: helenizam i ovde kumuje jednom naizgled specifi~no vi-
zantijskom problemu. To se odnosi na filologiju ukoliko se
ona upravqa prema modelima koji su priznati kao klasi~ni,
ali, isto tako, ukoliko je implicitan problem jezika koji se
podvodi pod istu rubriku klasi~nog kao i sama kwi`evnost.
Zameci problema diglosije su isto tako predvizantijski.

Svest o obrazovawu kojim se Grk u novom svetu po-
tvr|ivao svakako nije jedino nasle|e koje je Vizantija preuze-
la od helenizma. Kao {to smo ve} pomenuli, Grci su bili
skoro nemo}ni da svoju posebnost i politi~ki konkretizuju,
tj. da politi~ki potvrde svoju samosvojnost naspram velikih
nehelenskih snaga. Uvek nanovo su prizivali politi~ki ideal
panhelenizma, ali ga nikad nisu ostvarili, u svakom slu~aju
ne u smislu one demokratske misli koja je stajala u pozadini
panhelenske ideje. Ono {to je od politi~kih ideja helenizma
dospelo u Vizantiju i tamo delimi~no bilo ostvareno jeste je-
dan te{ko shvatqiv, ~esto prizivan i, isto tako ~esto,
formalno ponavqan pojam gradske slobode: u ~itavoj ranovi-
zantijskoj epohi polis se pretvara da vodi svoj vlastiti `i-
vot nezavisno od dr`avne administracije. Samo carstvo koje
je preneseno na Vizantiju nije gr~kog porekla. ^iwenica je da
su politi~ke ideje, koje su ga do odre|enog stepena pokretale,
bez obzira na to odakle su poticale, prolazile kroz topioni-
cu gr~ke misli pre nego {to su bile realizovane. Ideje o ca-
ru i carstvu poti~u, dodu{e ne u krajwoj liniji, ali ipak ne-
posredno, od jednog gr~kog filozofskog na~ina mi{qewa koje
je ro|eno iz o~ajawa zbog nemo}i klasi~ne demokratije da pre-
`ivi. Mo`da su neke ideje i prvi podsticaji ove misli de-
limi~no poticali s Orijenta, ali se time ideje ne smeju jed-
nostavno ozna~iti kao orijentalne. I uspon Rima je, tako|e,
odigrao odlu~uju}u ulogu u razvoju politi~kih ideja. Grk kla-
si~nog perioda nije bio sasvim nenaviknut na misao o monar-
hiji. ^italac Homera – koji obrazovan ~ovek to nije bio? –
poznavao je wegovo „ε∅ϖ κο↵ρανοϖ ↓στω“ („samo jedan jedini
treba da bude vladalac“), znao je za kraqeve Agamemnona i
Menelaja. Pindar slavi olimpijske pobede sicilijanskih ti-

rana, a Eshil hvali Kserksa kao prijateqa bogova – kontrast-
ne slike koje u po~etku nisu mogle ozbiqno uticati na formi-
rawe politi~kog mi{qewa. Ali uskoro je upravo atinska de-
mokratija pro`ivela svoju najozbiqniju krizu i zavr{ila se
vla{}u tridesetorice tirana. Misli o jednom novom dr`av-
nom obliku nisu vi{e mogle ostati gola teorija. Platon je,
pre svega, kao u jednu `i`u koncentrisao divergentne re-
formske ideje. Ono {to se kona~no iskristalisalo bila je
predstava o jednom bo`anskom ~oveku (θε⊕οϖ ′ν″ρ), jednom
vladaru, kraqu, koji zakon eti~kog, a time i politi~kog, de-
lawa nosi u sebi, zato {to su ga bogovi obdarili za wegov za-
datak. Tragawe za jednim novim ustavom zavr{ava se tragawem
za jednim ~ovekom, jednom li~no{}u. Iskustva s Aleksan-
drovim svetskim carstvom daju podsticaj politi~koj misli
koja ve} obuhvata velike prostore, kao {to pokazuju pojmovi
οℜκοψµ♠νη i orbis. Mo}nom ~oveku ne pripada polis nego
carstvo. Pri tome je u pitawu – i ovo treba naglasiti da ne
bismo bili nepravedni prema helenisti~kom u~ewu o dr`avi
– samo jedna od mnogih niti filozofske refleksije. Polibi-
je, na primer, predla`e jedan me{ovit ustav, a Ciceron ga
sledi na tom putu. Ali budu}nost pripada monarhisti~koj
ideji, ne zato {to je ona bila boqe zasnovana, nego zato {to
je Rim dao ~oveka koji je znao da se wome poslu`i, {to je pro-
uzrokovalo dalekose`ne posledice. Vizantija je ovu monarhi-
ju preuzela upravo od Rima. Helenizam u Vizantiju sti`e
okolnim putem – posredstvom rimske politike.

Helenizam, onako kako ga je definisao Gustav Droj-
zen, jo{ ne poznaje hri{}anstvo. Ali poznom helenizmu, kako
je on ovde shva}en, tj. epohi Rimskog carstva, ova religija vi-
{e nije strana i ve} u 2. veku, a pre svega u 3. veku, hri{}an-
stvo vi{e nije mala podzemna sekta koja ne mo`e da ostavi
tragove u savremenom dru{tvu. Emancipaciju ne treba dati-
rati u vreme Galerija i Konstantina. Ona ima dugu predisto-
riju koju progoni nisu prekinuli, sem u jedanom kratakom vre-
menskom periodu. Svakako ne mo`emo re}i da je hri{}anstvo,
onako kako je u Vizantiji shva}eno i negovano, nasle|e ovog
kasnog helenizma, ali je sigurno da je ova epoha mladoj reli-
giji ve} utisnula crte kojima je u Vizantiji bio potreban sa-
mo daqi razvoj da bi do{le do svog punog izra`aja.

24 25

Similer Documents