Download rokai-đere-pal-kasas-istorija-mađara PDF

Titlerokai-đere-pal-kasas-istorija-mađara
File Size2.3 MB
Total Pages387
Table of Contents
                            korica_madjari
Rokai-Ðere-Pal-Kasaþ - Istorija Maðara
	PERIODIZACIJA ISTORIJE MAĐARA
	I. ISTORIJA MAĐARA OD NAJSTARIJIH VREMENA DO MOHAČKE BITKE 1526. GODINE
		Poreklo, ime i prapostojbina Mađara
		Doseljenje Mađara u Karpatski basen
		Doba pljačkaških pohoda
		Kraljevi iz Arpadove kuće (997–1301)
			Sveti Stefan
			Organizacija države
			Organizacija Katoličke crkve u Ugarskoj u srednjem veku
		Dinastičke borbe i paganske bune u 11. veku (1038–1077)
		Učvršćenje kraljevske vlasti pod Ladislavom I i Kolomanom
		Širenje ugarske vlasti od kraja 11. veka
		Ugarsko-vizantijske borbe u 12. veku
		Ugarska u prvoj polovini 13. veka
			Početak vladavine Andrije II
			Spoljna politika Andrije II
			Zlatna bula Andrije II
			Crkvena politika Bele IV
			Najezda Mongola
		Reorganizacija zemlje Bele IV i njene posledice
			Gradovi u Ugarskoj u srednjem veku
		Anžujsko doba (1301–1387)
			Dolazak i učvršćivanje Anžujaca na mađarskom prestolu
			Privredne i društvene reforme Karla Roberta
			Ugarska kao velesila
			Unutrašnja politika Lajoša Velikog
		Verski i kulturni život anžujskog doba
		Borbe za presto posle smrti Lajoša Velikog
			Žigmund Luksemburški
		Unutrašnja politika Žigmunda Luksemburškog
			Husiti u Ugarskoj
			Seljački ustanak u Erdelju 1437/1438. godine
		Kulturne prilike u Ugarskoj u Žigmundovo doba
		Doba Hunjadija
			Jovan Hunjadi
			Matija Hunjadi-Korvin
		Humanizam i renesansa u Ugarskoj
		Matijina spoljna politika u poslednjoj deceniji njegove vladavine (1480–1490)
			Matijina unutrašnja politika (1480–1490)
		Vladavina Jagelonaca (1490–1526)
			Seljački rat 1514. godine
	2. OD MOHAČKE BITKE DO SMRTI CARA JOZEFA II2
		Mohačka bitka
		Počeci habzburške vlasti u Mađarskoj
			Dva kralja
			»Dve Mađarske«
		Turski pohodi i cepanje Mađarske na tri dela
		»Kraljevska Mađarska«
		Kneževina Erdelj
		Teritorije pod osmanskom vlašću
		Izgradnja odbrambenih sistema hrišćana i Turaka
		Reformacija u Mađarskoj
		Kultura mađarske kasne renesanse i reformacije
		Privreda Mađarske u 16. veku
		»Dugi rat« sa Turskom 1591–1606. godine
			Bočkaijev ustanak 1604–1606 – prvi oružani pokret mađarskih staleža protiv Habzburga
			Posledice Petnaestogodišnjeg rata
		Mađarska u prvoj polovini 17. veka
			Požunski sabor 1608. godine
			Katolička restauracija u Mađarskoj
			Gabor Betlen protiv pokušaja »češkog rešenja mađarskog pitanja«
		Politički odnosi u Habzburškoj monarhiji posle Vestfalskog mira
		Tursko pitanje
		Stradanje Erdelja
		Rat s Osmanskim carstvom 1663–1664. godine
		Vešelenjijeva zavera i ukidanje mađarskog ustava od strane dvora
		»Za Boga i otadžbinu« – ustanak protiv habzburške vlasti 1672–1685. godine
		Vladavina Mihajla Apafija u Erdelju (1661–1690)
		Promene u privredi i društvenim odnosima tokom 17. veka
		Kultura u »stoleću propadanja Mađara«
		Ujedinjenje Mađarske u okvirima Habzburške monarhije
			Bečki rat (1683–1699)
			Karlovački mir
			Uključenje Kneževine Erdelj u Habzburšku monarhiju
		Sprovođenje apsolutizma u Mađarskoj
		»S Bogom za otadžbinu i slobodu« – Rakocijev oslobodilački rat (1703–1711)
		Uključenje Mađarske u Habzburšku monarhiju
			Državni sabor 1712–1715. godine
			Mađarska pragmatička sankcija
			Upravni organi Mađarske od 18. veka
		Ratovi Karla VI posle Raštatskog ugovora
		Vojna granica
		Kolonizacija oslobođenih oblasti
		Položaj protestanata u 18. veku
		»Naše živote i našu krv!«
		Terezijanske reforme
		»Prvi sluga države«
		Kultura u 18. veku
		Društveni odnosi u 18. veku
		Demografske i etničke prilike
	3. »DUGI« 19. VEK I (1790–1918)
		Od vladavine Leopolda II do revolucije (1790–1848)
			Nacionalno buđenje Mađara, pokret plemstva i mađarski jakobinci
			Mađarska za vreme Napoleonovih ratova
			Privredni život
			Društveni preobražaj
			Kultura i obrazovanje
			Nacionalno pitanje
			Doba reformi, politička borba za promene (1825–1848)
		Građanska revolucija i rat za oslobođenje (1848–1849)
			Od revolucije do početka rata za oslobođenje
			Rat za oslobođenje Mađarske, proglašavanje nezavisnosti, slom revolucije i oslobodilačkog rata
		Doba neoapsolutizma i provizorijuma (1849–1867)
			Bahovo doba
			Kriza Bahovog režima i sazivanje Državnog sabora
			Šmerlingov provizorijum i Nagodba
		Doba dualizma (1867–1918)
			Sistem i stabilizacija dualističkog uređenja
			Političke stranke i stranačko pregrupisavanje za vreme dualizma
			Mirno razdoblje dualizma – doba Kalmana Tise
			Početak krize i kriza dualističkog uređenja
			Spoljna politika Austrougarske
			Nacionalno pitanje
			Razvoj i kapitalizacija privrede
			Društvene prilike
			Kultura i obrazovanje
			Period Prvog svetskog rata (1914–1918)
	4. MAĐARSKA U 20. VEKU
		Između dvaju svetskih ratova
			Revolucije 1918–1919.
			Trijanonski mirovni ugovor i dolazak Mikloša Hortija na vlast
			Vlada Ištvana Betlena
			Približavanje Italiji i Nemačkoj
			Na putu ka ratu
			Privredni, društveni i kulturni život
		Učešće Mađarske u Drugom svetskom ratu
			Od napada na Jugoslaviju do katastrofe Druge armije na Donu
			Kalaijeva politika »klackalice«
			Nemačka okupacija Mađarske i kraj rata
		U Sovjetskom taboru
			Narodno-demokratski period i dolazak komunista na vlast
			Mađarska jesen 1956. godine
			Režim Janoša Kadara
			Na putu ka demokratskim promenama
	HRONOLOGIJA NAJVAŽNIJIH DOGAĐAJA
	VLADARI, PREDSEDNICI DRŽAVE I PREDSEDNICI VLADE MAĐARSKE
	PREPORUČENA LITERATURA
                        
Document Text Contents
Page 2

Petar Rokai, Zoltan Đere, Tibor Pal, Aleksandar Kasaš

Istorija Mađara
Izdavačko preduzeće CLIO

Beograd 2002.

za izdavača
Zoran Hamović

recenzenti
akademik Vasilije Krestić

prof. dr Kalman Čehak

lektura
Ljubica Marjanović

korektura
Rada Mrdak

Jelena Kamenica

SADRŽAJ

Periodizacija istorije Mađara

1. ISTORIJA MAĐARA OD NAJSTARIJIH VREMENA DO MOHAČKE BITKE 1526.
GODINE

Poreklo, ime i prapostojbina Mađara
Doseljenje Mađara u Karpatski basen
Doba pljačkaških pohoda
Kraljevi iz Arpadove kuće (997–1301)

Sveti Stefan
Organizacija države
Organizacija Katoličke crkve u Ugarskoj u srednjem veku

Dinastičke borbe i paganske bune u 11. veku (1038–1077)
Učvršćenje kraljevske vlasti pod Ladislavom I i Kolomanom
Širenje ugarske vlasti od kraja 11. veka
Ugarsko-vizantijske borbe u 12. veku
Ugarska u prvoj polovini 13. veka

Početak vladavine Andrije II
Spoljna politika Andrije II
Zlatna bula Andrije II
Crkvena politika Bele IV
Najezda Mongola

Reorganizacija zemlje Bele IV i njene posledice
Gradovi u Ugarskoj u srednjem veku

1

Administrator
Note
Precice ka naslovima i podnaslovima potrazite pod "bookmarks"

Page 193

obrazlažući to tvrdnjom da su Mađari buntovnici, nedovoljno lojalni dvoru, te da bi bilo
opasno njihovo vraćanje u oblasti uz državnu granicu. Posebno svojstvo kolonizacije
Banata bila je i činjenica da su za vreme Marije Terezije u ovu oblast naseljeni i
nepoželjni elementi i kažnjenici. Do 1780. godine u Temišvarskom Banatu kolonizovano
je preko 800 sela, ali je i u razdoblju od 1786. do 1846, kada je već došlo do usporavanja
naseljavanja, u istoj oblasti zabeleženo preko 400 slučajeva kolonizacije. Naravno, i
stanovništvo Srema i Bačke uvećavalo se velikom brzinom, te se, od oko sto hiljada ljudi,
koliko je u Banatu, Bačkoj i Sremu živelo 1720, za skoro sedamdeset godina, do 1787,
broj stanovnika veoma približio, a do 1827. znatno i premašio jedan milion.

Odnos Mađara prema kolonistima bio je dvojak. Mađarski staleži i posednička
klasa su naseljavanje opustelih oblasti smatrali neophodnim zbog ekonomskih i fiskalnih
razloga. Međutim, način na koji je kolonizacija sprovođena bio je u suprotnosti sa
njihovim nacionalnim interesima, jer je dvor davao prednost nemađarima. Široke verske,
kulturne, ekonomske, pa i političke privilegije Srba, odnosno znatne ekonomske olakšice
davane nemačkim kolonistima, stavljali su ih u povlašćeniji ekonomski položaj od starog
ili rekolonizovanog mađarskog življa, a pripadnost favorizovanoj katoličkoj veri
nemačkih kolonista i crkvene privilegije pravoslavnog stanovništva takođe su pridošlice
izdizali iznad mađarskih kalvinistista, koje je dvor jedva tolerisao. Vodećim ličnostima
mađarskog političkog života bilo je takođe jasno da se kolonizacijom nemađara osetno
menja etnički sastav stanovništva zemlje (tokom 18. veka udeo Mađara u ukupnom
stanovništvu zemlje opao je za oko 15 posto!) i da se time smanjuje otporna snaga nacije
politici dvora. Pri tome, mađarskim staležima je ozbiljan problem predstavljala činjenica
da je teritorija Vojne granice izuzeta ispod nadležnosti mađarskih državnih organa i da
široko područje Banata posle Požarevačkog mira nije priključeno upravnom sistemu
zemlje, tim pre što je bečka administracija Banat smatrala oglednom oblašću koju je
naseljavanjem i ekonomskim merama želela da pretvori u posebno značajan razvijen
region. Pored kolonizacije nemađara, drugo osetljivo pitanje u odnosima dvora i
mađarskih staleža bio je način obrazovanja Vojne granice.

Položaj protestanata u 18. veku

Uz način organizacije Vojne granice i sprovođenja kolonizacije, jedan od
nezaobilaznih kamena spoticanja u odnosima Habzburga i Mađara bio je odnos dvora
prema protestantskoj veri. Pitanje je bilo od ne malog značaja ako se uzme u obzir da je
početkom 18. veka bar polovina Mađara pripadala toj konfesiji i da su u prošlosti već
ratovali sa dinastijom zbog njene protivreformacijske politike. Do naglog pogoršanja
položaja protestanata došlo je posle Vešelenjijeve zavere, što je, između ostalog, izazvao i
pokret kuruca 1672–1685. godine. Posle Karlovačkog mira u oslobođenim oblastima
Leopold I nije dozvoljavao ispovedanje protestantske vere, mada se to u praksi nije
moglo u potpunosti sprovoditi, zbog tajnog delovanja protestantskih propovednika.
Drugačija je bila situacija u Erdelju, gde je opstao sistem četiri zakonom priznate religije
(kalvinističke, evangeličke, unitarističke i katoličke), pored kojih su poseban položaj
uživale pravoslavna i unijatska konfesija. Zaobilaženjem Mađarskog državnog sabora,
Leopold I je 1691. godine proklamovao uredbu (Explanatio Leopoldina) kojom je
samovoljno protumačen zakon o verskim slobodama. Uredbom je razgraničeno privatno i
javno upražnjavanje vere: javno veroispovedanje, zapravo slobodno ispovedanje vere,
protestantima je dozvoljeno samo na strogo određenim, tzv. artikularnim mestima, dok se

192

Page 194

drugde vera mogla ispovedati samo u privatnom krugu (čitanje naglas iz verskih knjiga,
ali samo u krugu najuže porodice).

Položaj protestanata u Mađarskoj poboljšan je za vreme Rakocijevog ustanka.
Mada je on sam bio katolik (većina kuruca bili su protestanti), smatrao je da se mora
obezbediti sloboda veroispovesti i razumevanje između raznih konfesija. Saglasno
takvom shvatanju, Rakoci je vratio na snagu zakone iz 1608. i 1647. godine koji su
garantovali slobodu protestantske veroispovesti. Za vreme Rakocijevog ustanka
protestantima su vraćene neke njihove crkve, odnosno neke su oni sami zauzeli. Posle
Satmarskog mira vraćeni su zakoni iz 1681. i 1687. sa Leopoldovim tumačenjem.

U 18. veku više nije sprovođena nasilna rekatolizacija protestanata koju je država
pomagala, ali je protivreformacija nastavljena odlučno i tiho. Prema zakonima iz 1715.
godine, protestanti sa svojim žalbama više nisu smeli da istupaju pred Državnim saborom
kao zajednica, već pojedinačno, ličnim obraćanjem kralju i samo u svoje ime – čime je
pokretanje pitanja slobode veroispovesti protestanta naglo isključeno iz političkog života
zemlje (sličan zakon pridoneo je izbijanju Bočkaijevog ustanka 1604. godine). Protestanti
su za podizanje, pa i za popravku svojih crkava, kao i za održavanje crkvenih skupova,
morali da traže dozvolu kralja. U želji da sebi obezbedi nadzor nad protestantskim
crkvama, Karlo III je 1731. i 1734. godine izdao uredbe (Carolina Resolutio), koje su za
duže vreme regulisale status protestanata u zemlji. Zadržano je podvajanje privatnog i
javnog ispovedanja vere, kao i odgovarajuća ograničenja. Privatno bogosluženje je
dozvoljeno na celoj državnoj teritoriji. Prema uredbama, protestantski propovednici su
podređeni nadzoru katoličkih dekana; prelazak u protestantsku veru je strogo zabranjivan
i smatran je krivičnim delom; mešoviti brakovi su smeli biti sklapani samo pred
katoličkim sveštenikom; o bračnim parnicama raspravljali su katolički crkveni sudovi, ali
su, u slučaju protestantskih bračnih parova, morali da sude prema protestantskom
crkvenom pravu. Protestanti koji su želeli da stupe u javne službe morali su da polože tzv.
dekretalnu zakletvu, čiji je tekst sadržavao pozivanje na Bogorodicu i svece, što je
svakom savesnom protestantskom verniku bilo nepremostiva prepreka. Posle druge
Karlove uredbe iz 1743. godine protestantske crkve su osnovale po četiri evangelička i
kalvinistička crkvena okruga, s izbornim superintendantnim (biskup) i svetovnim
nadzornikom na čelu. Evangelici su već početkom veka uspostavili funkciju opšteg
nadzornika, a 1774. godine obrazovali su i opšti konzistorijum evangelika u Mađarskoj.
Kalvinisti nisu osnovali ovakvu centralizovanu crkvenu organizaciju.

Marija Terezija je protestante smatrala jereticima i prema njima je imala
neprijateljski stav koji je teško prikrivala. Zabranila je njihovo školovanje u inostranstvu
– dvovekovnu praksu koja je hiljadama protestanata omogućila kvalitetno visokoškolsko
obrazovanje i imala primetnu ulogu u kulturnoj i obrazovnoj istoriji Mađara. Kraljica je
zabranila i ustanovu legacije i suplikacije; prelasci na katoličku veru su nagrađivani, a
protestantima su oduzete i neke škole i crkve. Smatrajući da je u interesu države da u
njenoj službi bude što više obrazovanih i talentovanih ljudi, car Jozef II je prema
protestantima imao suštinski drugačiji odnos od svoje majke. On je težio njihovom
potpunom uključivanju u društveni život zemlje, te je ubrzo posle svog stupanja na presto
proglasio Uredbu o verskoj toleranciji (25. oktobra 1781), kojom je pripadnicima
kalvinističke, evangeličke i pravoslavne veroispovesti garantovao slobodno ispovedanje
vere i pravo na obavljanje dužnosti u državnoj upravi, pri čemu je merilo trebalo da bude
samo lični kvaliteti i zasluge. Prema odredbama Uredbe, u naseljima gde je živelo bar sto
protestantskih porodica bilo je dozvoljeno dizanje crkve, stana za propovednika i škole,

193

Page 386

Herwig, Holger H., The First World War: Germany and Austria-Hungary, 1914–1918,
Edward Arnold, 1997, 490.

Jorg K. Hoensch J. K. – Taynor K., A History of Modern Hungary 1867–1994, 2. izdanje,
Addison-Wesley Pub. Co, 1996.

Király, K. Bela, Basic History of Modern Hungary 1867–1999, Krieger Publishing
Company, 2001, 216.

Komlos, John, Economic Development in the Habsburg Monarchy in the 19th Century,
East European Monographs, New York 1983, 204.

Kovács, Endre (glavni urednik), Magyarország története 1848–1890, Magyarország
története tíz kötetben, VI/1-2, Akadémiai Kiadó, Budapest 1987, 1760.

Kövér, György, Iparosodás agrárországban. Magyarország gazdaságtörténete 1848–
1914, Budapest 1982.

Lajos, Lukacs, Chapters on the Hungarian Political Emigration (1849–1867), Akadémiai
Kiadó, Budapest 1996.

Magyar Kódex 4. Reformkor és kiegyezés művelődéstörténete 1790–1867, glavni urednik
Szentpéteri József, Budapest 2000.

Mazsu, János, The Social History of the Hungarian Intelligentsia, 1825–1914, East
European Monographs, New York 1997.

Mérei, Gyula (glavni urednik), Magyarország története 1790, Magyarország története tíz
kötetben, V/l-2, Akadémiai Kiadó, Budapest 1983, 1456.

Pach, Zsigmond Pál (glavni urednik), Magyarország története 1890–1918, Magyarország
története tíz kötetben, VII/1-2, Akadémiai Kiadó, Budapest 1978, 1422.

Pal, Tibor, Mađarska politička javnost i srpsko pitanje na Balkanu 1860–1878, Novi Sad
2001.

Romsics I. – Kraly B. K., Geopolitics in the Danube Region: Hungarian Reconciliation
Efforts, 1848-1998 (Atlantic Studies on Society in Change, No. 97), Central
European University Press, Budapest 1999, 413.

Romsics, Ignác, Twentieth Century Hungary and the Great Powers, East European
Monographs, New York 1995, 391.

Somogyi, Éva, Kormányzati rendszer a dualista Habsburg Monarchiában, Budapest
1996.

Somogyi, Éva, Vom Zentralismus zum Dualismus, Budapest 1983.
Urbán, Aladár (szerkesztő), Gróf Batthyányi Lajos miniszterelnöki, hadügyi és nemzetőri

iratai, I-II, Argumentum kiadó, Budapest 2001.
Varga, Janos, A Hungarian Quo Vadis: Political Trends and Theories in the Early 1840s,

Akadémiai Kiadó, Budapest 1994.

1918–1990.

Balog S. – Gergely J. – Izsák L. – Jakab S. – Pritz P. – Romsics I., Magyarország a XX
században, Budapest 1985.

Ban I. – Barta J. – Cine Mihalj, Istorija mađarske književnosti, Novi Sad 1976.
Bethlen, István, The Treaty of Trianon and European peace, Arno Press, 1987.
Bihari, Péter, A 20. század története fiataloknak (Tankönyv), Budapest 1991.
] orović, Miloš, Admiral na belom konju, Beograd 1981.
Deak, George, The Economy and Polity in Early 20th Century Hungary, East European

Monographs, New York 209.

385

Page 387

Eby, Cecil D., Hungary at War: Civilians and Soldiers in World War II, Pennsylvania
State Univ Press, 1998, 336.

Gyorgy, Peteri, The Effects of World War I, East European Monographs, New York 1984,
229.

Ivan T. Berend, Gyorgy, Palgrave, The Hungarian Economy in the 20th Century, Croom
helm, 1985, 316.

Karsai, Elek, A budai vártól a gyepűig 1941–1945, Budapest 1965.
Korom, Mihály, A fasizmus bukása Magyarországon, Budapest 1961.
Lapring Francis – Knight Hans, Remember Hungary 1956: A Pictorial History of the

Hungarian Revolution, Alpha Publications, 1975.
Lomax, Bili, Hungary 1956, London, Alison and Busby, 1976.
Ormos, Mária, From Padua to Trianon 1918–1920, East European Monographs, New

York 1991, 410.
Pölöskei F. – Gergely J. – Izsák L., 20. századi magyar történelem 1900–1994, Korona

Kiadó, Budapest 1999, 460.
Ranki, Gyorgy (glavni urednik), Magyarország története 1918–1945, Budapest, VIII/1-2,

1988, 1397.
Ranki, Gyorgy, A második világháború története, Budapest 1982.
Romsics Ignác, Magyarország története a XX száradban, Budapest 2000.
Ripp, Zoltán, Forradalom és szabadságharc Magyarországon 1956, Budapest 2002, 366.
Sava Babić, Mađarska civilizacija, Beograd 1996.
Tokes, L. Rudolf, Hungary’s Negotiated Revolution. Economic Reform, Social Change,

and Political Succession, 1957–1990, Cambridge University Press, Cambridge
1996.

Veress, Laura-Louise, Clear the Line: Hungary's Struggle to Leave the Axis During the
Second World War, Professional Press, 1996.

386

Similer Documents