Download Sprinkler Instalacija PDF

TitleSprinkler Instalacija
File Size1.3 MB
Total Pages37
Document Text Contents
Page 1

1

СПРИНКЛЕР ИНСТАЛАЦИЈЕ

Спринклер инсталација спада међу најефикасније инсталације за гашење пожара. То је аутоматска
инсталација распрскавајућим млазом воде, која у припремном положају пре активирања има
затворене млазнице, које се отварају на одређеној температури и на тај начин започиње аутоматско
активирање инсталације.

Цевоводи који доводе воду до млазница су под сталним притиском воде или ваздуха. Гашење пожара
се врши одређеним бројем млазница, зависно од брзине ширења пожара.

Приликом појаве пројектоване температуре, долази до пуцања ампуле на млазници услед ширења
експанзионе течности која се налази у ампули. На тај начин се отвара излаз води.
Вода удара у дефлектор и распршава се тако да у кружној лепези покрива површину која се штити. У
случају да првоактивирана спринклер млазница не успе да угаси пожар, па се он прошири, отварају се
следеће млазнице у непосредној близини места пожара.

Услед отварања млазнице и пада притиска у цевоводу иза спринклер вентила, подиже се клапна у
спринклер вентилу и вода протиче ка спринклер млазницама.
Преко жљеба у седишту спринклер вентила вода улази у цевовод према хидрауличном алармном
звону где се добија механички сигнал о проради спринклер инсталације.

Поред гашења, при активирању спринклер инсталације при кретању воде кроз цевоводе, пресостат
спринклер вентила и индикатори протока у цевоводима дају сигнал који се преноси до централе за
дојаву пожара, а она даје алармни сигнал да је инсталација прорадила.

Према статистичким подацима спринклер инсталације су најефикаснија мера за заштиту од пожара.
Статистике у САД су од 1896. до 1970. показале да ови системи успешно гасе пожар у 96% случајева.
Никад није било већег губитка у животима људи (5 и више људи) у објектима који су имали ову
инсталацију. 70% пожара је било контролисано са мање од 5 млазница које су се отвориле, док је у
стамбеним објектима обично довољно да се активира само једна млазница да би угасила пожар [1].

ИСТОРИЈАТ ПРИМЕНЕ СПРИНКЛЕР ИНСТАЛАЦИЈЕ

Први аутоматски систем за гашење пожара водом направио је енглески инжењер Џон Кери (John
Carey) 1806. године. Састојао се од цеви са неколико вентила који су држани у затвореном положају
помоћу против – тега закаченог помоћу струна. Када ватра изгори струне, против-тег би пао на под,
вентил би се отворио, и вода би потекла кроз цеви и угасила ватру.

Средином 19. века направљени су први системи за гашење пожара са ручним управљањем. Ови
системи су се састојали од перфорираних цеви које су се снабдевале из главног вертикалног цевовода,
и активирале су се из оближње просторије. Мана ових система је био недостатак аутоматског рада и
велике материјалне штете изазване водом у деловима просторија које нису биле захваћене пожаром.

Прве праве аутоматске спринклер инсталације развила је америчка компанија Grinnell. Фредерик
Гринел је 1869. године, када је имао 33 године, купио контролни удео акција у једној компанији која
се до тада бавила производњом цеви и уређаја за грејање који су користили израђену водену пару из
парних машина. Компанија је тада почела да уграђује и системе за гашење пожара од перфорираних
цеви .

Page 2

2

Тај систем се састојао од резервоара за воду од кога су кроз земљу пролазили напојни цевоводи до
просторија које је требало штитити. Ови цевоводи су снабдевали водом разгранате перфориране цеви
које су се постављале близу таванице. Вентил који је контролисао доток воде у систем налазио се
напољу, и у случају пожара отварао се ручно и пропуштао воду до инсталације. Међутим, како се
већина пожара догађала ноћу када није било осoбља да отвори вентил, ови системи нису давали
велику сигурност.

Хенри С. Пармли (Henry S. Parmelee) из Конектиката је 1874. направио први употребљив аутоматски
спринклер, приказаном на слици, и поставио га у своју фабрику клавира. Овај спринклер је приказан
на слици и имао је поклопац преко перфорираног дистрибутера. Поклопац је држан у месту помоћу
слоја топљивог лема. Када би се услед повишене температуре изазване ватром истопио лем, овај
поклопац би пао и вода би потекла на пламен. На овај начин би се вода ослободила само на оном
месту где је дошло до пожара.



Слика 1 Први употребљив аутоматски спринклер



Многе компаније су тада почеле да од њега наручују спринклере, и он је основао компанију под
називом “Parmelee Sprinkler Company” која је производила овакве системе и која је упослила
компанију Фредерика Гринела да уграђује овакве системе. 1878. ове две компаније су се спојиле у
једну. Гринел је даље развијао спринклере према већој осетљивости на пламен, и према
равномернијој дистрибуцији воде. 1881. он је направио свој “The Sensitive Automatic Sprinkler” који и
данас представља основу за производњу спринклер млазница.



Слика 2 Гринелов спринклер, 1881.

Page 18

18

Типови спринклер млазница које се користе су:


• Обични (нормални) спинклери – имају ка поду и ка плафону усмерено кугласто распрскавање
воде. Могу бити постављени у стојећој или висећој изведби,

• Спринклери са кишобраном – имају ка поду усмерено параболично распрскавање воде. Могу
бити постављени у стојећој или висећој изведби,

• Спринклери са равним распрскавањем – имају ка поду усмерено равно распрскавање воде.
Један део воде може прскати до таванице. Могу бити постављени у стојећој и у висећој
изведби. Постављају се углавном за заштиту регалних складишта,

• Бочни зидни спринклери – имају ка поду усмерено једнострано (полупараболично)
распрскавање воде.


Врста млазнице се бира на основу такозваног К фактора, где важи једнакост:

MM pKQ ⋅= , l/min
где су:


• MQ , l/min – захтевани проток течности из млазнице,
• Mp , bar – натпритисак течности на млазници.


Према VdS, К фактор млазнице се бира између следећих вредности: 57, 80 и 115. Спринклери са К
фактором 57 користе се само за класу пожарне опасности BG 1. Минимални притисак (надпритисак)
на млазници износи =min,Mp 0,35 bar.

Номиналну темепературу отварања спринклер млазнице треба бирати тако да буде око C30o изнад
максимално очекиване температуре околине.


Табела 12. Номинална температура отварања и боја спринклера
Врста спринклера


Номинална температура

отварања оС
Боја

57-77 необојен
80-107 бела

121-149 плава
163-191 црвена

спринклери са топљивим лемом


207-269 зелена
57 наранџаста
68 црвена
79 жута

93/100 зелена
141 плава
188 малве

спринклери са стакленом
ампулом

260 црна

Page 19

19

Табела 13. Растојања спринклера један од другог и од зидова за обичне спринклере
Пожарна опасност BG1 BG2 BG3 BG4

Заштитна површина по спринклеру, m2 9 9 9 9
Максимално растојање између спринклера, m1) 3,75 3,75 3,75 3,75

Максимално растојање од зида, m2) 1,90 1,90 1,90 1,90
Минимално растојање до зида, m 0,1 0,1 0,3 0,3

Минимално растојање до таванице, односно
крова, mm3) 75 75 75 75

запаљив 300 300 300 300 Максим. растојање до
запаљив таванице, одн.крова,
mm3)

незапаљив
450 450 450 450


Напомене уз табелу 13:

1) растојање мерити хоризонтално, паралелно са таваницом односно кровом
2) ако унутрашња страна зидова није изведена од незапаљивих материјала, смањити
растојање на 1,50 m.

3) мерено између дефлектора и доње ивице плафона

Растојања спринклера један од другог морају бити најмање 1,5m. Максимална растојања спринклера
један од другог зависе од спринклером штићене површине и од класе пожарне опасности и приказане
су за обичне (стандардне) спринклере у табели.


ИЗВОР ВОДЕ

Сви спринклер системи захтевају поуздан извор воде. У урбаним областима обично је то градска
водоводна мрежа, док у другим подручјима то могу бити различите врсте резервоара, затим
језера, реке и слично. Основни критеријуми које извор воде мора да испуни су:


• мора бити доступан сваког тренутка
• мора да обезбеди захтевани притисак и проток воде за несметан рад система
• мора да обезбеди воду за очекивано време трајања пожара
• мора имати и могућносг напајања за потребе ватрогасне службе
• мора бити заштићен од смрзавања

Према немачком стандарду VdS, разликују се следећи извори воде:

1. исцрпни извори воде

2. неисцрпни извори воде

Исцрпни извори воде су:


резервоари компримованог ваздуха и воде…………………………………………а
високи резервоари…………………………………………………………………….b
водоводне мреже и пумпна постројења са смањеним капацитетом……………….f

Page 36

36


SQ , l/min – стварна потрошња воде у систему одређена хидрауличким прорачуном
, min – минимално погонско време




Упутство за руковање и одржавање

Лица задужена за контролу и одржавање спринклер инсталације дужна су да се упознају са упутством
за руковање и одржавање. Пре пуштања у рад противпожарне инсталације мора се темељно извршити
провера целе инсталације. Инсталација за гашење мора се стално налазити у стању приправности за
рад са пуним предвиђеним капацитетом. Потребне поправке на инсталацији може вршити само за то
овлашћени сручњак односно организација.

Није дозвољена замена појединих делова уређаја чиме би се изменио првобитно предвиђени начин
рада уређаја као целине или његових битних делова. Стављање инсталације ван погона сме се
извшити једино на основу одобрења надлежног органа.
За време прекида рада инсталације треба обавестити најближу ватрогасну јединицу и предузети
потребне мере сигурности. Спринклер инсталација је релативно једноставне консрукције те је и
руковање њим једноставно. У случају пожара инсталација се активира аутоматски након чега се
добија звучни и светлосни сигнал "пожар" .

Код појаве пожара у штићеном објекту или простору, осим поступака описаних на зидном упутству
треба:


Проверити да ли се противпожарна инсталација активирала и угасила, односно
локализовала пожар,

По могућству уклонити узрок пожара,
Позвати најближу ватрогасну јединицу, а са свим расположивим људима и средствима
контролисати пожар и штитити околне просторе и зграде,

Пре уласка у гашени простор треба проверити да ли постоји могућност за нормално дисање
или је потребан изолациони апарат, односно добро проветравање,

Након пожара, противпожарну инсталацију треба поново оспособити за гашење пуним
капацитетом, те отклонити уочене недостатке.


Препоручује се да поново пуштање у погон изврши овлашћена сервисна организација. За време док
се инсталација поново не оспособи, треба повећати будност, број ватрогасних апарата и број
дежурног ватрогасног особља. Потребно је све раднике упознати са начином обавештавања најближе
ватрогасне јединице.

Page 37

37

Редовни и периодични прегледи



Сваки дан је потребно преконтролисати:


Притисак у спринклер станици,
Отвореност свих засуна на путу воде до спринклер инсталације,
Цурење воде из инсталације.



Једном месечно је потребно преконтролисати:


Рад хидрауличног звона и хидроелектричног контакта, отварањем контролног вентила, а при
томе предузети мере да не дође до лажног узбуњивања ватрогасних потенцијала.



Сваких шест месеци:


Извршити преглед читаве инсталације - ово може извршити овлашћени стручњак или
организација,

Отварање и затварање свих засуна и вентила.


Сваких годину дана:


Преглед алармних вентила,
Чишћење филтера и сапница на хидрауличним звонима, те подмазивање.



Сваке треће године:


Демонтирати и прегледати све засуне и вентиле и алармне вентиле,
Извшити пробно активирање инсталације загревањем неколико млазница.



Сваких двадесет година:


Извршити пробу хладним воденим притиском читаве инсталације о чему је потребно сачинити
записник.

Similer Documents