Download Zarko Vidovic - Apokalipsa Vladike Danila PDF

TitleZarko Vidovic - Apokalipsa Vladike Danila
File Size462.1 KB
Total Pages30
Document Text Contents
Page 1

776

ЖАР КО ВИ ДО ВИЋ

АПО КА ЛИП СА ВЛА ДИ КЕ ДА НИ ЛА

Не ка бу де што би ти не мо же
Нек ад про ждре, по ко си са та на!

(Вла ди ка Да ни ло, 659–660)

Не по сред ни Вла ди чин (Вла ди ке Да ни ла) са го вор ник у ГВ је
Вук Ми ћу но вић, ју нак са ка квим мо же да се упо ре ди са мо Ми лош
Оби лић, јер та квог ју на ка као Ву ка „Срп ки ња ни је ра ђа ла” ни пре
Ко со ва, ни по сле Ко со ва. Да је та кав ју нак са го вор ник Вла ди ци
– зна чај но је за то што Вла ди чи на ми сао мо ра да бу де до сто јан
од го вор ју нач ком иза зо ву Ву ко вом. На Ву ко ву ми сао о ју на штву
(ми сао кул та ју на штва ко јем слу жи по е зи ја) Вла ди ка мо ра да од­
го во ри ју на штвом Ко сов ске ми сли.

Шта је то „ју на штво ми сли”?
То је ју на штво УНУ ТРА ШЊЕ. То је ју на штво ко је чо век мо ра

да по ка же у бор би УНУ ТРА ШЊОЈ, ДУ ШЕВ НОЈ. Ка ко се бор ба
про тив Са та не има да во ди као бор ба УНУ ТРА ШЊА – бор ба ду ше
са те лом, ко ле ба ње и му ке са ме ду ше или, као чој ство у Мар ка
Ми ља но ва, бор ба чо ве ка да дру ге од бра ни од са мог се бе – то је
ја сно да се „ју на штво ми сли” са сто ји у ју на штву бор бе чо ве ко ве
про тив Са та не.

Ми ће мо још го во ри ти о зна ча ју и зна че њу те бор бе као
уну тра шње. На рав но, о то ме ка ко је та бор ба опи са на у
на шем на род ном и цр кве ном пре да њу. То је, исто вре ме но,
бор ба за ко ју при пре ма и учи чо ве ка по ме ну та Ле стви ца
(Јо ван Ле ствич ник), основ ни при руч ник мо на шког под­
ви жни штва.1

1 По треб но је раз ли ко ва ти зна че ње пој мо ва ми сли и ми шље ња ко је у тек­
сту „Апо ка лип са Вла ди ке Да ни ла” ко ри сти и под ра зу ме ва Жар ко Ви до вић од

Page 2

777

Не по сред ни су коб или ди а лог Ву ка Ми ћу но ви ћа и Вла ди ке
Да ни ла је су коб из ме ђу оног ко ји по зи ва на ју на штво и оног ко ји
по зи ва на то да се ју на штво пре ва зи ђе „ју на штвом МИ СЛИ” (ка ко
ка же Иво Ан дрић), а за пра во да се култ ју на штва пре ва зи ђе Хри­
сто вом ве ром.

Вла ди чин по зив се мо же сав сат ка ти у три сти ха ко ја на во ди
и Иво Ан дрић ре кав ши о њи ма:

„...ниг де у по е зи ји све та ни у суд би ни на ро да ни сам на шао
стра шни је ло зин ке... са мо у би лач ког ап сур да... по зи тив­
ног ни хи ли зма... не ги ра ње ствар но сти и оче вид но сти.”
(Ан дрић, Ње гош као тра гич ни ју нак Ко сов ске ми сли).

Та три сти ха Вла ди чи на су:

Не ка бу де бор ба не пре ста на!
Не ка бу де што би ти не мо же –
Нек ад про ждре, по ко си Са та на! (ГВ, 658–660)

Тај Вла ди чин по зив је од го вор на иза зов Ми ћу но ви ћев, јер
Вук Ми ћу но вић – осла ња ју ћи се на култ ју на штва и го во ре ћи из
то га кул та (а не из хри шћан ства!) – не го ду је про тив Вла ди чи ног
ми шље ња и об у зе то сти ми шље њем (уну тра шњом бор бом). Вук

зна че ња ко ји ти пој мо ви има ју у ме та фи зич кој фи ло зо фи ји. На и ме, у ме та фи зич­
кој фи ло зо фи ји по јам ми шље ња за у зи ма цен трал но ме сто, а њен основ ни ак си ом
је по и сто ве ће ње би ти ја и ми шље ња. Жар ко Ви до вић је нај ве ћи део сво јих ра до ва
по све тио опо вр га ва њу овог ак си о ма – у свим тим ра до ви ма он се тру дио да про­
на ђе ко ре не овог ме та фи зич ког ста ва о од но су би ти ја и ми шље ња. Огле ди о ду­
хов ном ис ку ству (1989) пред ста вља ју „ма пу пу та” при ме њи ва ња ње го вог схва та ња
од но са би ти ја и ми шље ња уну тар те ма ко ји ма се ба вио.

Ју на штво ми сли о ко ме у овом тек сту го во ри Ви до вић пред ста вља уну тра­
шњу бор бу чо ве ка са стра дал ним ми сли ма (стра сти ма). Чо век об у зет стра сти­
ма има ми сли ко је га во де у стра да ње, јер сва ком де лу прет хо ди ми сао: „Ка кве
су ти ми сли, та кав ти је жи вот.” Ов де је реч је о уну тра шњој бор би ко ја се во ди
про тив гре шних и не чи стих ми сли, да кле о хри шћан ском под ви гу. Све то о тач ка
ба шти на по ла зи од прет по став ке да се у па лом све ту чо ве ко ва во ља и ум ха­
мар ти зи ра ју (=огре хо вљу ју) и по ста ју под ло жни ути ца ји ма „ад ског на сле ђа” – то
су ум и во ља па лог чо ве ка. Аске ти зам је пре све га уну тра шња ми са о на бор ба,
а Ле стви ца Св. Јо ва на Ле ствич ни ка, ко ју по ми ње Ви до вић, нај по зна ти ја је књи­
га у пр во слав ном све ту ко ја упу ћу је на ову уну тра шњу бор бу. Аске та, као „ју нак
ми сли”, по бе ђу је стра сти ко је на па да ју ње гов „ор ган са зна ња”. Нил Сор ски,
го во ре ћи о су шти ни уну тра шњег под ви жни штва, од но сно уну тра шњој бор би
са по ми сли ма и стра сти ма на во ди да ми сле ни рат или бор ба, пра ће ни по бе дом
или по ра зом, има ју сво је по сте пе но деј ство: нај пре се ја вља пред лог, за тим при­
ста ја ње на ње га – одо бра ва ње, по том сле ди при хва та ње – са гла сје с њим, иза
ње га је поро бље ност или за ро бље ње, и тек на кра ју страст. Да кле, у овом тек сту
„ју нак ми сли” ни је не ка кав „ми сли лац” ни ти фи ло зоф, па чак ни ка да су му
ми сли упр те „ка уну тра”, не го је аске та чи ји је под виг „очи шће ње ср ца и ума”
од ми сли ко је ње гов ор ган ми шље ња чи не не са вр ше ним (ха мар ти зи ра ним). За
де та ље ви де ти: Отац Нил Сор ски, Пре да ње о ду хов ном жи во ту, Вр шац 1988.
и Све ти Јо ван Ле ствич ник, Ле стви ца, Бе о град 1963. (Прим. прир.)

Page 15

790

Page 16

791

Овај крат ки екс курс био нам је по тре бан да са гле да мо ши ро­
ке свет ске исто риј ске ди мен зи је Ње го ше ве од бра не за вет не ми сли
(ми сли ка лу ђе ра, стар ца, ђе де, игу ма на) про тив кул та ју на штва,
с јед не стра не, и Но вог ве ка, с дру ге. Си ту а ци ја у Гор ском ви јен цу
и за тим у Л. ц. Шће пан Ма ли је ау тен тич ни ја од све га што је До­
сто јев ски, у то ну и об ли ку ле ген де, мо гао да при ку пи у по себ ну
књи гу Ру ски мо нах и да ту књи гу не ка ко за ва ри у јед ну це ли ну
ро ма на Бра ћа Ка ра ма зо ви. (То де ло ипак ни је „из јед ног ко ма да”,
а Ње го ше во де ло јест!)

* * *

Ње гош не из но си ли ко ве ни стар ца (Игу ма на Сте фа на, дје да,
„ђе де”, „стар ца”) ни ју но ше (ју на ка, мла ди ћа) са не ком на ме ром
да при ка же су коб из ме ђу две ју ин сти ту ци ја пле мен ског дру штва:
из ме ђу ин сти ту ци је ју на ка (ју но ше, атле те, мла ди ћа, си ле те ле сне)
и ин сти ту ци је стар ца (ка лу ђе ра, „ча сног стар ца”). Су коб је ства ран
и кад је при та јен. То је су коб из ме ђу ју но ше скло ног мо ћи и опи­
је ног при ме ри ма мо ћи, с јед не стра не, и стар ца као оли че ња и
чу ва ра ду ха за јед ни це, с дру ге стра не. Јер за јед ни ца не по чи ва на
ју на штву, не го на СТА РА ЊУ ста ре ши не стар ца, или бар на оном
ста ра њу ко јим се и мла дић (са осе ћа њем ода но сти и од го вор но сти)
по и сто ве ћу је са стар цем, са му дро шћу, са пр во бит ном, етич ком
функ ци јом му дро сти. Ју на штво је са мо по вре ме ни ор ган за јед ни­
це, али не осно ва ње ног по сто ја ња.

Тај су коб ин ди ви ду а ли зма (ју на штва) и ста ра ња (за јед ни це,
бри ге) је ства ран и кад је при та јен, те Ње гош не мо ра ни има ти
на ме ру да при ка же су коб, па чак не мо ра ни би ти све стан су ко ба,
као што у Гор ском ви јен цу ни је, а у Л. ц. Шће пан Ма ли већ јест.
Али би ли ми све сни или не то га су ко ба, он је не све сно при ка зан
већ и са мим тим кад је истин ски оцр тан лик ју на ка, с јед не стра не,
и лик стар ца, с дру ге. Јер већ се у тој исти ни кри је – ма да не из ре­
че на – и исти на су ко ба.

По ку шај те чи та ти не ке сце не из Гор ског ви јен ца на кнад но,
по што сте већ про чи та ли Л. ц. Шће пан Ма ли; чи тај те ГВ по не се­
ни чи та лач ким ис ку ством из ШМ. Те шки ути сак по не сен из ШМ,
ути сак су ко ба ју на ка са Вла ди ком (Са вом), Игу ма ном (Те о до си јем),
ка лу ђе ри ма (Це тињ ским ма на сти ром), чи ни да у ди а ло зи ма из ме ђу
ју на ка и Вла ди ке (и По па Ми ће, и Игу ма на Сте фа на) у Гор ском
ви јен цу осе ти мо то но ве ко ји ина че – на осно ву „фол клор ног” ис ку­
ства (из на род них ју нач ких пе са ма) – не би смо осе ти ли. Сво јим
де лом Л. ц. Шће пан Ма ли је из ме нио и нас као чи та о це Гор ског
ви јен ца и учи нио да и Гор ски ви је нац чи та мо дру га чи је.

Page 29

804

ње го вог жи во та об ја вљен ви ше пу та: у Гла сни ку СПЦ, слу жбе ном ли сту
Срп ске пра во слав не цр кве, Бе о град, де цем бар 1999, број 12, 235–256;
за тим тек сту под на сло вом „Срп ско Бад ње ве че – Ње гош про тив еп ске
и пле мен ске ми то ма ни је” у књи зи Исто ри ја и ве ра, За вод за уна пре ђи­
ва ње обра зо ва ња и вас пи та ња, Бео град 2009, 325–333; и тек сту под истим
на сло вом у књи зи Ње гош и Ко сов ски за вет у Но вом ве ку, Ал те ра, Бе о­
град 2013, 207–216.

Текст „Апо ка лип са Вла ди ке Да ни ла” ко ји се ов де об ја вљу је пре у зет
је из пе то том не сту ди је Жар ка Ви до ви ћа Ње гош и Ко сов ски за вет у
Но вом ве ку, ко ју је он на пи сао (1976–1982) као на уч ни са вет ник Ин сти­
ту та за књи жев ност и умет ност у Бе о гра ду. Ова до са да нео бја вље на
сту ди ја са др жи 68 тек сто ва на 2745 ку ца них стра на, од ко јих сва ки пред­
ста вља раз ма тра ње не ке од че тр де се так те ма ко је је Жар ко Ви до вић
сма трао бит ним за раз ма тра ње про бле ма „не ре ше ног ме ста и зна че ња
Ње го ша у исто ри ји срп ске књи жев но сти”. У том сми слу, „Апо ка лип са
Вла ди ке Да ни ла” за вр ша ва се та мо где по чи ње текст „Срп ско Бад ње
ве че”, у ко ме је де таљ но об ја шње но ре то рич ко пи та ње за што се баш уз
тај пра зник (Бо жић) у епар хи ји Бр да и Цр не Го ре то ли ко ве зи ва ла бор ба
про тив Са та не.

Ипак, ова ко за вр шен текст, због од су ства уви да у це ли ну сту ди је
о Ње го шу, оста вља ути сак не до ре че но сти. На и ме, Ро жде ством Хри сто вим
пре ки ну то је ад ско на сле ђе за то што је Бог ства рао свет кроз Хри ста,
Дру гу Лич ност Све те Тро ји це, па се тек ова пло ће њем ове Лич но сти у
те ло Чо ве ка мо же схва ти ти и ту ма чи ти пр во бит ни пад, па и об ја сни ти
чи та ва исто ри ја без ика квог ду а ли зма до бра и зла у све ту. Но, ово је још
јед на од че тр де се так на ве де них те ма ко је се на ла зе у по ме ну тој пе то­
том ној сту ди ји о Ње го шу.

Бад њак се на Бад ње ве че па ли јер се спа љу је па ган ски бог оли чен
у хра сто вом др ве ту. У тек сту „Ка тар за: чи сто та Фло ре и ’По хва ла би љу’”
Жар ко Ви до вић пи ше: „На Бо жић се ра ђа Хри стос. А да би се Он ро дио,
тре ба пре то га да у чо ве ку умре ста ро бо жан ство: храст ко ји је по ја ва
Зев са, Пе ру на итд. Но тај храст уми ре у Ср ба као бад њак, као жр тва
па ље ни ца, и то уми ре сам, сво јом во љом, ра ду ју ћи се што сво јом смр ћу
усту па ме сто Хри сту! На Бад њи дан Ср би ода ју хва лу тој жр тви па ље ни­
ци, спа ље ној жр тви ко јом Пе рун (сло вен ски Ју пи тер, Зевс итд.) сам ра­
до сно усту па сво је ме сто пра вом бо жан ству, Хри сту!” (...и ве ра је умет­
ност, За вод за уна пре ђи ва ње обра зо ва ња и вас пи та ња, Бе о град 2008, 247.)

Оби чај па ље ња хра сто вог др ве та био је ра ши рен код ве ћи не европ­
ских на ро да, а до да нас се са чу вао у не ким де ло ви ма Бри та ни је. Из у ча­
ва о ци на род них оби ча ја у Бри та ни ји бе ле же па ље ње бад ња ка у Јорк ши ру
(H. J. Ro se, „Fol klo re Scraps”, in: Fol klo re, Vol. 34, No 2, Ju ne 30, 1923, Taylor
& Fran cis), ко ји се на ен гле ском је зи ку зо ве yule­log. У Бри та ни ји се не
па ле хра сто ве гра не, не го се па ле де бла хра ста. Ро берт Грејвс у књи зи
Бе ла Бо ги ња ту ма чи па ље ње бад ња ка као сим бо лич ко па ље ње Ро би на
Ху да: „Ме ђу тим ’Худ’ (или Ход, или Хад) је зна чи ло ’де бло’ – це па ни ца

Page 30

805

ста вље на на ва тру – и баш је у тој це па ни ци, од се че ној од све тог хра ста,
Ро бин не ка да бо ра вио, ка ко се ве ро ва ло. Оту да и ’бој ни ат’ Ро би на Ху да,
мо кри ца (Oni se us asel lus) ко ја је ис тр ча ла из па ња ка да је бад њак ста вљен
на ва тру. У на род ном пра зно вер ју пак сам Ро бин је по бе гао кроз дим њак
у об ли ку цр вен да ћа, и по сле Бо жи ћа иза шао на дво бој, као Бе лин свом
су пар ни ку Бра ну, или Са тур ну – ко ји је био во ђа бо жић ног сла вља док
је свет ко ви на тра ја ла.” (Ро берт Грејвс, Бе ла Бо ги ња, До си је – Слу жбе ни
лист СЦГ, Бе о град 2004, 388.)

Због то га се без ика кве ди ле ме мо же твр ди ти да је па ље ње бад ња ка
сим бо лич ко при хва та ње по бе де „ју на штва ми сли” над кул том ју на штва.
Ме ђу тим, Ро берт Грејвс је отво рио древ но и бол но пи та ње „бит ке др ве ћа”,
па смо да нас све до ци „уну тра шњег” ра та два ви ђе ња све та: је ла, чи је
зе ле ни ло сим бо ли зу је веч ну мла дост и ти ме култ ју на штва, све ви ше
по ти ску је храст, ко ји је се бе дао као жр тву па ље ни цу и сво јом смр ћу
сим бо ли сао по бе ду „ју на штва ми сли”.

Текст при ре дио
Бог дан Зла тић

Similer Documents